Kopriva, žara, /Urtica dioica/
Moj prethodni prilog za ‘Kućni lekar’ bio je o sremušu za kojeg sam napisao da je jedna od moje tri omiljene lekovite i samonikle biljke.
Danas ću pisati o koprivi, a u idućem nastavku o maslačku.
Razloge zašto su baš ove tri biljke meni najdraže, mogli ste vidjeti u tekstu o sremušu. Ako ga već niste pročitali, link o sremušu je ovde. Pored nabrojenih lekovitih vrednosti sremuša, dao sam i jasne upute kako se koristi i na koji način se priprema za ukusno i lekovito jelo.
Isto ću uraditi i sa koprivom koja se kod nas često zove i žara. Latinsko ime Urtica dioica.
Prije nego što pređemo na detalje o koprivi, želim da objasnim zašto je u skoro svim našim prilozima ishrana gotovo uvijek na prvom mjestu i na koji način biramo o kojim namirnicama pišemo.
Jedna od mojih specijalnosti kao doktora alternativne medicine su bolesti i lečenje jetre. Kroz iskustvo koje sam stekao radeći uz oca, školovanje i moju ličnu praksu, shvatio sam da je ishrana, pored suplemenata i lekova, glavni faktor oporavka jetre, bilo da se radi o masnoj jetri ili o težem oboljenju kao što je kao ciroza jetre.
Koliko su “korisni” bolnički jelovnici i dijete?
Na žalost, savremena medicina ne daje skoro nikakvu važnost ishrani i bazira se samo na onome šta pacijent ne sme konzumirati. Ako ste ikad videli bolnički jelovnik koji se daje pacijentima sa oboljelom jetrom, biće vam jasno o čemu govorim. Koliko je meni poznato, od lekara se ne dobiju nikakve upute šta bi svakako moralo da se koristi i koje namirnice mogu učestvovati kao aktivni dio terapije u regeneraciji ćelija jetre i tako optimizirati ukupnu terapiju i ubrzati oporavak. Bilo bi mi drago da me neko demantuje.
Kopriva, maslačak i sremuš nisu jedine, ali su u samom vrhu biljaka koje bi trebalo da budu sastavni dio ishrane za skoro svaku zdravstvenu tegobu ili generalno jačanje imuniteteta. Sve tri biljke se mogu naći sveže od početka proljeća i, zavisno od regiona i nadmorske visine, skoro do kraja leta.
Za ostatak godine, kad ih ne možemo naći u svežem stanju, mogu se koristiti zamrznute, osušene, u sirupima i tinkturama.
Kako koristiti koprivu za maksimalne zdravstvene beneficije?
Kopriva nema egzotičan ukus kao sremuš, ali se svejedno može koristiti za pripremu mnogih ukusnih jela. Bitno je znati na koji način spremiti koprivu da bi zadržala svoja lekovita svojstva.
Idealna situacija je da se iz sveže ubrane koprive iscijedi sok i odmah popije. Ako imate ovu mogućnost samo naprijed. Današnji moderni sokovnici cijede koprivu bez većih problema.
Iako je ovo najzdravija varijanta korištenja sveže koprive, ja lično baš i nisam previše poletan da je koristim na ovaj način. Svež sok od koprive me uvijek podsjeti na dane kad sam imao 9 ili 10 godina. Otac je terao i brata i mene da popijemo po rakijsku čašicu ovoga soka svaki put kad bismo se vratili sa Vrela Bosne. Svežnjeve sveže žare bi samljeli kroz ručnu mašinu za meso, a onda cedili kroz čistu gazu. Recimo samo da ni brat ni ja nismo uživali u ukusu ovog nektara, da ne bih koristio neke slikovitije izraze.
Prilikom branja koprive treba, iz svima poznatog razloga, koristiti rukavice, ali kiselina koja izaziva žarenje na koži nije stabilna i izgubiće se ubrzo pošto se kopriva ubere i podvrgne bilo kojem procesu pripreme.
Sok ili smutiš? Pitanje je sad…
Smutiš (frape, šejk, smoothie) je kombinacija voća i povrća samlevena (pasirana, blendirana) sa dodatkom vode, leda, mleka, koštuničavog voća, ponekad zaslađivača,semenki… pa čak i nekih suplemenata, kao što su, recimo, prirodne Hepatal kapi za jetru.
Sok može biti kombinacija većine navedenih namirnica (onih sa većim sadržajem vode), ali se od samlevene mase vlakna odvajaju i odbacuju, te se koristi samo isceđeni sok, u koji takođe možete dodati suplement koji je tako lakše popiti.
Često se može naići na rasprave da li je bolji sok ili smutiš. I jedno i drugo imaju svoje prednosti koje zavise od više faktora: kakve su vaše potrebe, navike, raspoložive namirnice, raspoloživo vrijeme, aparat koji posedujete i slično. Najvažnije je da na jedan ili (idealno) oba načina unosite bogatstvo svežih i prirodnih sastojaka u svoje, i tijela vaših bližnjih. Tako ćete obogatiti svakodnevnu ishranu, unijeti neophodne sastojke i pomoći svom zdravlju prije nego što se poremeti.
Priprema smutiša i soka sa koprivom
Na ovaj način ne samo da će se popraviti ukus svežeg soka koprive i napraviti vrlo prijatan, ukusan napitak koji će sa uživanjem svi piti – uključujući i decu, nego će se dodati i brojni drugi, vrijedni sastojci.
Količina sastojaka ne mora biti precizna i zavisiće od broja osoba i ličnog ukusa. Potrebno vam je:
- Svežanj sveže žare (najbolji su mladi vrhovi, ali ako imate dobar i jak sokovnik ili blender, mogu i niži i žilaviji delovi)
- Nekoliko jagoda ili bilo kojeg drugog jagodičastog voća,
- Ananas,
- Kivi,
- Narandža,
- Breskva,
- Jabuka, kruška,
- Banana (nije pogodna za cijeđenje, ali je dio skoro svakog dobrog smutiša),
- itd, itd.
Izbor voća zavisi od vašeg ukusa i onoga šta imate pri ruci. Važno je samo znati da će nabrojano voće čak i u manjim količinama maskirati ukus ne samo koprive, već i ostalog zelenog povrća poput špinata i raštike i sl.
Možete dodati i malo meda, ali nemojte preterivati. U voću je već dovoljno šećera.
Za smutiš, žaru i voće po izboru stavite u blender sa odgovarajućom količinom vode i leda.
Za sok, žaru i voće iscijedite po uputama za sokovnik koji imate.
I jedno i drugo treba popiti ubrzo nakon pripreme, dok se ne izgube dragocjeni sastojci. Ako pripremite veću količinu napitka koji ne možete odmah potrošiti, ostatak držite u frižideru, u staklenoj boci sa čepom.
Sok ili smutiš sa svim ovim sastojcima, rado će piti i djeca i odrasli. Ako neko postavi pitanje zašto je sok zelen, recite da ste stavili kivi. Ako dodate jagode, borovnice, višnje… zelena boja ionako neće biti dominantna.
Osećaj obnovljene energije je skoro trenutan, a dugoročna korist za zdravlje neizmjerna, naravno ako sa ovom praksom nastavite.
Koprivu možete dodati u supe i variva. Dodajte isjeckane svježe ili suve listove na samom kraju kuvanja, tj. neposredno pošto je supa ili varivo prestalo da ključa. Ovako ćete sačuvati većinu lekovitih materija.
Koje su zdravstvene koristi koprive?
Koprivu možemo koristiti za čir na dvanaestopalačnom crijevu i želucu. Pomaže kod nefritisa, problema sa menstrualnim ciklusom. Posebno se preporučuje za anemiju. Koristi se za hemofiliju, ikterus, dermatozu i čitav niz problema sa jetrom.
Tinktura koprive je obavezan sastavni dio naše terapije kad je u pitanju ciroza jetre i hronični hepatitis.
Koristi se takođe kod problema za žučnim kamencom pošto djeluje kao depurativ. Djeluje kao hemostatik, antianemik. Djeluje diuretički, te pomaže izbacivanju mokraćne kiseline.
Tinktura i čaj od koprive se koriste za malokrvnost i nedostatak željeza. Željezo se vrlo sporo i slabo apsorbuje u organizam, bez obzira da li dolazi iz sveže biljke ili preparata, te je potrebno produženo i redovno korištenje od 30 i više dana.
O ČEMU PIŠE DR VEDRAN U SLEDEČEM ČLANKU?Vidimo se za 7 dana na ‘Kućnom lekaru’ za prilog o maslačku!
O ČEMU PIŠE DR VEDRAN U SLEDEČEM ČLANKU?
Vidimo se za 7 dana na ‘Kućnom lekaru’ za prilog o maslačku!
Srodni članci:
- Kopriva – prirodni lek za brojne zdravstvene tegobe
- Prirodno rešenje protiv tvrde stolice
- Zašto je sremuš moja omiljena lekovita biljka?