ZA SVE ĆEMO IMATI LEK: Top 10 medicinskih dostignuća koja će promeniti svet!

Moždane ćelije iz urina, gel koji zaustavlja krvarenje, polenske vakcine, štampanje kostiju samo su neke od inovacija u medicini, koje će se uskoro naći i u širokoj upotrebi

5638076548_5e77d7d78a_b

Promene u svetu medicinske tehnologije se vrtoglavo odigravaju, a lekovi, preparati i načini izlečenja koji su donedavno bili naučna fantastika sve brže se primenjuju. Brojne procedure koje su bile uobičajene pre desetak godina danas se napuštaju i teško je ispratiti najvažnije inovacije, a nadu obolelima sve više ulivaju i rezultati da je procenat izlečenja nekih od najopasnijih bolesti – sve veći. Oni najoptimističniji zato s pravom smeju da kažu: “Ukoliko se ovakav trend nastavi, uskoro ćemo za sve bolesti imati lek”

Iako bolesti jednako brzo napreduju kao i pronalazači lekova protiv njih, pogledajte koje od tehnoloških inovacija će zasigurno promeniti medicinu kakvu poznajemo.

Gel koji zaustavlja krvarenje

medigel-technology.png

 

Gel protiv krvarenja stvara sintetički okvir koji podražava vanćelijski matriks, odnosno prirodnu supstancu koja ljudsko telo održava u jednom komadu. Čim se gel nanese na posekotinu, momentalno zaustavlja krvarenje.

Testovi na svinjama i glodarima pokazali su čudesne rezultate. Ukoliko uskoro gel postane deo inventara svake prve pomoći, spasavaće milione živote svake godine.

Magnetna levitacija

3D_Cell_Culturing_by_Magnetic_Levitation_Introduction_Picture

Iako zvuči kao nešto iz naučno-fantastičnog filma, ovo je sasvim realna tehnologija. U pitanju su realistično stvoreni sintetički unutrašnji organi. Normalno se organi uzgajaju u u laboratorijama, u petrijevim posudama, ali ova metoda omogućava da se formiraju složeniji ćelijski omoti zahvaljujući 3D obliku.

Tako odgojen oblik je savršenija simulacija načina na koji se ćelije razvijaju u organizmu, što nagoveštava ključni pomak u proizvodnji veštačkih organa koji se mogu transplantirati u ljudsko telo.

Veštačka ćelijska mimikrija

319px-Human_embryonic_stem_cells

U pitanju je logični produžetak ideje da se oštećeni organi menjaju novim, veštački uzgojenim. Samo što nisu u pitanju celi, funkcionalni organi, već gel koji imitira konkretne ćelije unutar organizma. Njegova upotreba bi bila da zamenjuje nedostajuće ili oštećene ćelije, recimo za potrebe zaštite od bakterijskih infekcija.

Njegova mikroskopska struktura u obliku rešetkastog skeleta bi mogla da propušta tečnost, baš kao i prave ćelijske membrane, potpomažući proces lečenja, ali bi zadržavala bakterije poput mikroskopskog filtera.

Moždane ćelije iz urina

639px-DAPIMitoTrackerRedAlexaFluor488BPAE

Verovali ili ne, kineski naučnici su pronašli način da pretvore mokraću u ćelije mozga. Retrovirusima su modifikovali otpadne ćelije iz urina da bi stvorili takozvane ćelije-pretke, koje telo koristi kao gradivne blokove za moždane ćelije. Velika prednost ove metode je što novo stvoreni neuroni nisu izazvali tumor kod labaratorijskih miševa korišćenih u ispitivanju.

Embrionalne matične ćelije koje su se koristile u ranijim istraživanjima su povećavale šanse za razvoj tumora nakon transplantacije, međutim posle svega nekoliko nedelja, ćelije bazirane na urinu su su počele da se oblikuju u neurone bez ikakvih neželjenih mutacija. Velika prednost je što se za terapiju može koristiti urin samog pacijenta, što uveliko povećava šansu da organizam prihvati ove ćelije kao svoje.

Električni donji veš

120201-SMART_E_PantsBanner

Hiljade ljudi svake godine umiru od inficiranih rana izazvanih dugotrajnim ležanjem u bolničkoj postelji . Smart-E-Pants, izum kanađanina Šina Dukelova je veš koji pušta slab strujni signal svakih deset minuta, čime se stimuliše rad mišića, kao da pacijent nije vezan za postelju. Aktivacijom mišića se poboljšava lokalna cirkulacija, čime se sprešava nastajanje rana i potencijalno smrtonosnih infekcija.

Vakcine na bazi polena

800px-

Problem s trenutnim vakcinama je to što ne mogu da se održe u stomaku zbog kiselina koje ih razgrađuju. Zato ne mogu da se uzimaju oralno, već moraju da se i ubrizgavaju što ih čini manje efikasnim. Međutim istraživači sa univerziteta u Teksasu su smislili način kako da poboljšaju vakcine.

Naime, cvetni polen je izvanredno jak alergen zbog čvrste opne kojom je obložen, koja može da izdrži hemiju stomačnih kiselina. Ideja naučnika je da prvo uklone alergene iz samog polena, a da zatim u njih ubrizgaju vakcine. Ovo bi moglo značajno olakšati način na koji se vrši vakcinacija i učiniti efekat vakcinisanja efikasnijim.

Štampanje kostiju

652px-ORDbot_quantum

Pošto proces prirodnog zarastranja kostiju može biti dug i mukotrpan, istraživači sa Vašingtonskog državnog univerziteta su razvili hibridni materijal koji ima iste karakteristike u smislu snage i savitljivosti kao i prave kosti. Trik je u tome što materijal može da se individualno oblikuje i štampa na 3D štampaču. Odštampani model oštećene kosti se štampa i umeće na mesto preloma kao kostur oko koga se formira prava kost u procesu zarastanja. Kada se zarastanje završi, model se dezintegriše.

Procedura je uspešno testirana na kunićima, bez negativnih pratećih pojava. Kada se ova procedura kombinuje sa matičnim ćelijama, kost mnogo brže zarasta nego prirodnim putem.

Lečenje moždanih oštećenja

size0

Za ljude sa traumatskim moždanim povredama jedina nada za oporavak je ekstenzivna rehabilitacija. Koristeći činjenicu da da je jezik povezan sa nervnim sistemom kroz hiljade nervnih klastera, od kojih neki povezuju direktno mozak, konstruisan je neuromodularni stimulator (PONS) , koji stimuliše nervne završetke na jeziku kako bi preko njih delovao na oštećene oblasti u mozgu.

Pacijenti koji su se podvrgli eksperimentalnoj terapiji su pokazali zavidan oporavak nakon samo nedelju dana. Osim za lečenje mehaničkih povreda glave, PONS bi mogao po istom principu da se koristi i za lečenje raznih drugih moždanih oštećenja, nastalih usled Parkinsonove bolesti, šloga, multiple skleroze i alkoholizma.

Napajanje medicinskih aparata energijom tela

729px-Herzschrittmacher_auf_Roentgenbild

Pejsmejkeri održavaju milione ljudi u životu širom sveta, ali je problem sa njima što moraju da im se menjaju baterije na oko svakih sedam godina, što je skupa i komplikovana procedura. Međutim naučnici sa univerziteta u Mičigenu su razvili tehnologiju koja koristi električnu energiju koja se proizvodi samim pokretima srčanog mišića. Na taj način kada se jedanput operativno umetne, pejsmejker više ne mora nikada da se vadi.

Ova tehnologija za napajanje medicinskih uređaja takođe može da upotrebi za čitav niz drugih namena. Na primer minijaturni radio aparat u uhu bi mogao da koristi vibracije unutrašnjeg uha kao nepresušnu bateriju.

DNK lego kockice

615px-DNA_Structure+Key+Labelled.pn_NoBB

DNK su nosači genetskih informacije potrebnih ćelijama za funkcionisanje. Naučnici na Harvardu su upotrebili DNK popu tlego– kockica nano veličine kako bi izgradili nove strukture.

– Slika lego kockica pomaže naučnicima da vizuelizuju proces stvaranja – objasnio je Peng Jin šef istraživačkog projekta.

Pošto je DNK kodirana pomoću nukleinskih baza: adenina (A), guanina (G), citozina (C) i timina (T), a međusobno se uvek kombinuju adenin sa timinom, citozin sa guaninom, nučnici su napravili strukturu koja sadrži po dve od svake pomenute baze, poput sklopova lego kocki.

– Spojte ih i moćićete da napravite bilo šta. Mogućnosti su neograničene – tvrdi Jin.

Tim sa Harvarda je napravio genetsku kopiju knjige od 284 strane prevodeći je u binarni sistem, a potom, povezujući jedinice i nule sa A,T,C i G strukturom DNK. Rezultirajuću strukturu (lanac) može dekodirati bilo ko i na taj način dobiti ceo tekst knjige. Istraživači sa Oksforda su napravili DNK robota koji sledi instrukcije, otvarajući tako ogromne potencijale u medicinskim istraživanjima.

(A. Ć. /listverse.com)

[highlight bg=”#DDFF99″ color=”#000000″]Telegraf.rs[/highlight]
Ostavite odgovor