Generic filters
Exact matches only

Vrućina pogoršava simptome, kako si možete pomoći?

Vrućina pogoršava simptome! Sa visokim temperaturama i povećanjem vlažnosti, koje prepoznajemo kao period vrućine, krvni sudovi se šire, pa se simptomi niskog krvnog pritiska zbog toga mogu pogoršati.

 

Simptomi niskog krvnog pritiska i pogoršanja simptoma uključuju vrtoglavicu, zamagljen vid, nepravilan srčani ritam (ili ‘preskakanje’), pojačanu žeđ, otežano disanje, znojavu i bledunjavu kožu, pa čak i nesvesticu.

Međutim, u većini slučajeva nizak krvni pritisak kod mladih i zdravih ljudi nije razlog za brigu, osim ako nije posledica određene bolesti ili lekova, a obično je dovoljno da se pacijent pridržava određenih mera, kaže dr Tanja Pekez-Pavliško, porodični lekar.

U nastavku možete pročitati nekoliko opštih saveta kojih je dobro pridržavati se.

Ne preterujte s kafom

Brojne studije su pokazale da kofein iz kafe ne utiče značajno na povećanje krvnog pritiska kada je on nizak.

Kofein podstiče izlučivanje tečnosti iz tela i zapravo vodi do suprotnog efekta.

Izbegavajte prejedanje

Neprikladan unos hrane usporava protok krvi, a obično se zbog prejedanja ili konzumiranja neodgovarajuće hrane osećamo umorno i bez energije.

Važno je da svoju ishranu organizujete tokom dana s manjim obrocima – što je posebno važno za vreme vrućina.

Povećajte unos hrane bogate vitaminima B, posebno B12, kao i vitaminom C, kalcijumom, gvožđem i proteinima.

Preporučuje se zeleno lisnato povrće, narandže, banane, brokoli, pasulj, suncokret, pšenične klice, cvekla, celer, krompir i suvo voće.

Budite aktivniji

Vežbanje može pomoći u balansiranju pritiska, ali nemojte početi naglo kako ne biste izazvali suprotan efekat.

Preporučuju se vežbe poput brzog hodanja, trčanja, plivanja, umerenog biciklizma i rolanja. Naravno, izbegavajte fizičku aktivnost tokom najtoplijih sati!

 

Visok krvni pritisak – simptomi

Nekomplikovana hipertenzija obično protiče bez simptoma i zato se naziva „tihi ubica“.

Neki ljudi mogu da osete nespecifične simptome kao što je glavobolja, vrtoglavica, „kratak dah“, zamućen vid.

Kategorije poremećaja krvnog pritiska prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji:

Kategorija Sistolni  krvni pritisak Dijastolni  krvni pritisak
normalan krvni pritisak niži od 120 i niži od 80
prehipertenzija 120–139 ili 80–89
visok krvni pritisak I stepen 140–159 ili 90–99
visok krvni pritisak II stepen 160 ili viši ili 100 ili viši

 

Neotkriven i nekontrolisan krvni pritisak koji perzistira godinama neprimetno oštećuje organizam.

Na sreću, promenom životnih navika  i uključivanjem lekova za kontrolu pritiska možete redukovati rizik od posledica koje mogu životno da vas ugroze.

Posledica tih oštećenja su bolesti i poremećaji koji ozbiljno ugrožavaju život, a nekada je prva manifestacija  fatalna, poput infarkta ili šloga.

Najteže posledice dugogodišnje nekontrolisane hipertenzije su sledeće:

Ateroskleroza

Visok krvni pritisak je jedan od kofaktora za nastanak oštećenja krvnih sudova, što za posledicu ima  gubitak elastičnosti i promera krvnog suda.

Ovako izmenjene arterije  nisu u mogućnosti da dopreme dovoljnu količinu kiseonika tkivima i organima, a sam zid krvnog suda postaje podložniji na rupturu.

Dalje posledice ateroskleroze su angina pektoris, infarkt srcašlog, oštećenja vida  od zamućenosti do potpunog gubitka vida.

Bubrežna insuficijencija

Povišen krvni pritisak u bubrezima oštećuje bubrežno tkivo i gubi se filtracona sposobnost bubrega.

Srčana slabost

Srce funkcioniše kao pumpa i kada je povišen pritisak u arterijskom stablu to zahteva veću potisnu snagu srčanog mišića.

Rad po povećanim opterećenjem sa godinama iscrpljuje srčani mišić čija snaga opada i postaje nedovoljna za svakodnevne zahteve.

Foto FreePik
Komentari
Loading...