Vegeterijanska ishrana- prednost za naše zdravlje

Brojna su istraživanja ukazala na vezu između vegeterijanske ishrane i smanjene pojave metaboličkih bolesti. Među prvima u tu skupinu bolesti spada gojaznost, povećan krvni pritisak, šećerna bolest i neki oblici tumorskih bolesti. vege

Prednosti vegeterijanske ishrane

U stvarnosti vegeterijanske dijete poseduju neke osobine koje mogu objasniti, čak i delomično, dobrobit na opšte zdravstveno stanje organizma. Te osobine u vegeterijanskoj ishrani su: smanjen sadržaj ukupnih masti, zasićenih masnih kiselina i holesterola; povećani sadržaj prehrambenih vlakana (korisne za regulaciju crevnih funkcija i za održavanje razumne vrednosti glukoze i holesterola u krvi) i kao najvažnije, ovakav tip ishrane osigurava povećani unos voća i povrća, namirnica koje zahvaljujući svom visokom sadržaju antioksidanata, imaju zaštitnu ulogu u borbi protiv razvoja nekih oblika tumora i kod razvoja staračkih mrena na očima.

Sve u svemu, ne smeju se baš sve prednosti koje donosi ovakav način života pripisati samo ishrani, jer vegeterijanski stil života podrazumeva i određena pravila koja su često puta prekretnica u organizaciji sveukupnog životnog stila pojedinca koji se za to opredelio. Vegeterijanci su uglavnom osobe koji pomno vode računa o održavanju redovine telesne težine, redovnim vežbanjem, umerenoj ili gotovo nikakvoj upotrebi alkoholnih pića i izbegavanju duvanskog dima.

Mogući rizici koji vrebaju u “zelenoj” kuhinji

Ishrana koja se svodi na restrikciju velikog broja namirnica teško može osigurati unos svih nutritivnih elemenata koje naš organizam treba. Ako je vegeterijanska ishrana raznolika, dobro uravnotežena, ona može svakako predstavljati prednost za naše zdravlje. Međutim moraju se poznavati i rizici koji mogu dovesti do ukupnih poremećaja organizma ako se sprovodi strogo određeni režim ishrane, kojeg često uspoređujemo sa neuravnoteženim i deficitarnim unosom hranjivih materija.

Pre nego što se opišu te pojave i razlozi nastanka bolesti, treba istaći da se svaki organizam drugačije ponaša i da osnovni princip biološke različitosti moramo i ovde uzeti u obzir. Nadalje, nisu svi oni koji sebe smatraju vegeterijancima podređeni istom prehrambenom profilu. Postoje osobe koje u svoju ishranu isključuju samo meso životinjskog porekla, ali se i dalje hrane ribom, jajima, mlekom i mlečnim proizvodima. Postoje i one osobe koji sebe nazivaju vegeterijancima u pravom smislu te reči, a koji u svoju ishranu uključuju isključivo namirnice biljnog porekla, dok postoji i “najekstremniji” tip vegeterijanaca koji uz to što se hrane samo namirnicama biljnog porekla, unutar tih biljaka ne konzumiraju sve, već se opredeljuju samo za pojedine vrste.

Očito je da ishrana koja se svodi na restrikciju velikog broja namirnica vrlo teško može osigurati unos svi neophodnih nutritivnih elemenata koje naš organizam treba. Posebno se to odnosi na kalcijum, vitamin D i vitamin B12, ali i na pojedine aminokiseline, te na minerale cink i željezo.

Što se tiče proteina, odnosno aminokiselina kao njihovih osnovnih građevnih jedinica, nije nemoguće zadovoljiti dnevne potrebe unosom isključivo biljne hrane, kombinovanjem pojedinih namirnica, pri čemu treba paziti da i unos ukupnih kalorija zadovolji dnevne potrebe za energijom. Ako se namirnice ne kombinuju međusobno, postoji opravdani rizik nastanka poremećaja povezanih s pojedinim nedostacima u ishrani. Maunarke, žitarice, uljevite semenke, voće i povrće, iako sadrže u sebi proteine manjeg kvaliteta u odnosu na one životinjskog porekla, mogu usprkos tome osigurati dovoljan unos esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina, samo ako su adekvatno odabrane i kombinovane međusobno.

Izvori minerala cinka,gvožđa i kalcijuma

Cink

Kada govorimo o cinku, mineralu koji igra jednu od najvažnijih uloga u našem organizmu tokom rasta i razvoja, potrebno je još jednom istaći da se najviše nalazi u ribama, mesu, mleku, jajima, ali ga ima i u žitaricama, suvom voću i maunarkama. Od velike je važnosti uzimati dovoljne količine cinka tokom rasta i u trudnoći, budući da eventualni nedostatak tog minerala može usloviti neadekvatan razvoj ploda. Cink iako je prisutan u žitaricama, voću i povrću nije u stanju pravilno se resorbovati u probavnom traktu ako se tu nađe zajedno sa vlaknastim komponentama hrane. Ta vlakna “hvataju” cink i tvore s njim netopive spojeve, pa se cink na taj način izlučuje iz organizma umesto da ga upiju crevne resice.

Gvožđe

Gvožđe je mineral od velike važnosti za naš organizam, jer predstavlja osnovni element u hemoglobinu i u svim ostalim hem-proteinima. Nadalje, gvožđe je poput cinka važno za aktivaciju brojnih enzima u našim metaboličkim putovima. Iako je gvožđe koje unosimo preko namirnica životinjskog porekla lakše raspoloživo od gvožđa “biljnog” porekla, kod vegeterijanaca koji se pravilno i raznoliko hrane nije uočen neki značajniji nedostatak ovog minerala u odnosu na ne-vegeterijance.

Kalcijum

Kalcijum je element kojeg najviše ima u mleku i mlečnim proizvodima. Izbacivanjem tih namirnica iz ishrane doista je teško bez stanovitog poznavanja nutritivnih vrednosti pojedinih biljaka, optimalno uneti dnevno potrebnu količinu kalcijuma u organizam. Kalcijum je prisutan u povrću i semenkama (sezam), ali je u pojedinim fazama života, naročito tokom detinjstva i adolescencije teško podmiriti dnevne potrebe organizma u rastu isključivo iz tih izvora.

Izvori vitamina D i B12

Vitamin D

Vitamin D koji je prisutan u ribi (tuna, skuša, losos, srdela), mleku i mlečnim proizvodima, jajima, stvara se i u našem organizmu, u koži, pod uticajem sunčevih zraka. Osnovna je potreba boravak na suncu, ali pri tome moramo poštivati pravilo umerenosti.

Vitamin B12

Još  jedan deficit je važan ako se sledi ishrana osnovana isključivo na namirnicama biljnog porekla, a to je nedostatak vitamina B12. Nedostatak ovog vitamina kroz duže razdoblje dovodi do ozbiljnih poremećaja u metabolizmu aminokiselina, što se odražava najviše na nervnom sistemu, na sastavu krvi i na rastu i razvoju organizma. Budući da se radi o vitaminu koji se isključivo nalazi u namirnicama životinjskog porekla, oni koji praktikuju isključivo biljnu ishranu moraju paziti da taj vitamin koriste u obliku dijetetskih pripravaka kao dopune ishrani, ili pak da koriste namirnice biljnog porekla kojima je veštački dodat taj vitamin. Mogli bismo te proizvode nazvati proizvodima obogaćenim dodatkom vitamina B12. Inače se sintetski vitamin B12 prodaje pod hemijskim nazivom cijanokobalamin. Za one koji to ne znaju, treba napomenuti da u brašnu dobijenom od ječmenog slada ima i vitamina B12.

Zaključak

Velika grupa ljudi opredjeljuje se za vegeterijansku ishranu jer smatraju taj izbor pravilnim u cilju postizanja boljeg zdravlja. Možemo zaključiti da je vegeterijanska ishrana koja uključuje jaja i mlečne proizvode zdrava ishrana, a da se sa izbacivanjem mleka i mlečnih proizvoda i jaja, ishrana dovodi do one vrednosti gde je teško zadovoljiti osnovne nutritivne principe bez ustaljenih vrednosti znanja o ishrani i poznavanja dijetetskih komponenti pojedinih namirnica. Zbog toga se strogi vegeterijanci najčešće izlažu riziku nastanka deficita pojedinih faktora rasta i mogu imati problema s imunitetom.

Autor: Doc. dr. sc. Donatella Verbanac, dipl. ing. medicinske biohemije

Komentari su zatvoreni..