Upala sinusa je bolest koja zahvata sve uzraste a posebno su osetljiva deca. U rizičnu grupu spadaju i pušači, osobe izložene smogu, prašini ili dimu kao i one koje borave u prostorijama gde je vazduh suv. Najčešće se javlja u zimskim mesecima, kao pratilac virusnih infekcija ali se može javiti i nezavisno od doba godine, najčešće kod osoba sa predispozicijom. Simptomi su zapušenost i curenje nosa, povišena temperatura i glavobolja.
Upale sinusa mogu biti akutne i hronične. Akutne upale traju do 4 nedeljedok hroničnemogu trajati i duže od 12 nedelja. Pored razlike u dužini trajanja, akutne i hronične upale sinusa razlikuju se i po uzroku nastanka, simptomima i terapiji.
Simptomi akutne i hronične upale su relativno slični ali su različitog intenziteta. Kod hronične upale glavobolja i curenje nosa su manje izraženi dok je slivanje sekreta niz ždrelo intenzivnije u odnosu na akutnu upalu.
Akutne upale sinusa
Prvi korak u nastanku upale sinusa je virusna infekcija gornjih respiratornih puteva pa se upala sinusa smatra uobičajenim pratiocem prehlade i gripa. Usled virusnih infekcija dolazi do upale sinusne sluzokože, ona postaje otečena pa se ušća sinusa u nazofarings zatvaraju, u sinusima se nakuplja sekret, što stvara uslove za razvoj bakterijske infekcije. Bakterije koje su najčešći uzročnici ove sekundarne infekcije su Streptococcus pneumoniaei Haemophilus influenzae. Ove bakterije su kod mnogih ljudi normalno prisutne u nosu i ždrelu i ne uzrokuju nikakve probleme. One postaju opasne kada usled izduvavanja nosa ili kijanja dospeju u sinusne šupljine čija je sluznica upaljena pa samim tim i dreniranje šupljina otežano.
Akutni sinusitisi mogu nastati i kao posledica alergija kao i usled deformiteta nosne pregrade. Na razvoj upale može da utiče i gastroezofagealni refluks a kod dece uvećani treći krajnik. Vrlo retko akutni sinusitis mogu izazvati gljivične infekcije. Obično se ove vrste upala sinusa sreću kod osoba sa poremećenim imunim sistemom.
Simptomi poput curenja i zapušenosti nosa kao i povišena temperatura ne ukazuju na akutnu upalu sinusa već na postojanje virusne infekcije. Ove infekcije pa samim tim i simptomi u 80% slučajeva spontano prolaze posle nekoliko dana. Ukoliko su simptomi prisutni i posle nedelju dana i prate ih glavobolja u predelu čela, korena nosa i jagodica, gnojna sekrecija iz nosa i slivanje sekreta iz nosa u ždrelo, reč je o akutnoj bakterijskoj upali sinusa. U tom slučaju neophodna je terapija antibioticima koja najčešće traje 10 dana. U cilju uklanjanja bola i sniženja temperature ordiniraju se analgoantipiretici a za povećanje prohodnosti nosa, odgovarajuće dekongestivne kapi. Usled dugotrajne i prekomerne upotrebe kapi za nos može doći do oštećenja sluznice pa se ove kapi ne smeju upotrebljavati duže od nedelju dana. Za olakšavanje tegoba preporučuje se inhalacija eteričnim uljima. Vrlo je korisno i ispiranje nosa slanim rastvorima, pri čemu se tegobe olakšavaju, sekret uklanja i podstiče vlaženje sluznice nosa.
Ukoliko se adekvatno ne leči akuna upala sinusa može da se iskomplikuje i preraste u hroničnu upalu kao i da dovede do drugih vrlo ozbiljnih stanja. Zbog anatomske blizine paranazalnih sinusa i očne šupljine kao i moždanih ovojnica i mozga, upala iz sinusa se može proširiti i na te prostore.
Hronična upala sinusa
Hronična upala sinusa postoji ukoliko uprkos upotrebi lekova u roku od tri meseca ne dođe do poboljšanja ili se simptomi ponavljaju više puta u toku godine. Simptomi akutne i hronične upale su relativno slični ali su različitog intenziteta. Kod hronične upale glavobolja i curenje nosa su manje izraženi dok je slivanje sekreta niz ždrelo intenzivnije u odnosu na akutnu upalu. Kod hroničnih upala sinusa javlja se poremećaj čula mirisa. Kao posledica upale na sluzokoži nosa mogu nastati izrasline, polipi, koji dodatno otežavaju dreniranje i prolaz vazduha kroz nos. Uzrok nastanka hronične upale sinusa nije sa sigurnošću utvrđen. Hroničnim upalama sinusa posebno su podložne osobe koje pate od alergija, pogotovu asmatičari kao i osobe sa anatomskim devijacijama nosa.
Dijagnozu hronične upale sinusa posle pregleda postavlja lekar otorinolaringolog. Dijagnoza se postavlja na osnovu rinoskopskog pregleda nosa kao i endoskopskog pregleda dubljih struktura nosa i ušća sinusa. Često da bi se dijagnoza sa sigurnošću postavila neophodna je i radiološka dijagnostika, rendgen ili ultrazvuk sinusa. Najverodostojnija analiza je CT (kompjuterizovana tomografija) ili magnetna rezonanca (MR) nosa i sinusa.
Hroničnu uplau sinusa je teško lečiti. U terapiji se koriste nazalni kortikosteroidi sprejevi i antibiotici. Nazalni kortikosteroidni sprejevi smanjuju intenzitet upale naročito u slučajevima kada postoji polipozni rinosinusitis ili kada je alergija predisponirajući faktor. Antibiotici se ordiniraju ili kratkotrajno, u akutnim epizodama ili tokom tri meseca u polovičnoj dozi kada su forme hroničnog sinusitisa teže. Pacijentima koji u osnovi bolesti imaju alergiju ordiniraju se i antialergijski lekovi, antihistaminici. Još uvek se pouzdano ne zna koji je najbolji način lečenja ove upale. Preporučuje se ispiranje nosa slanim rastvorima kako bi se sekret uklonio i olakšalo dreniranje. U nekim slučajevima kada druge metode ne daju rezultat ordiniraju se i oralni kortikosteroidni lekovi. Upotreba ovih lekova se izbegava zbog čestih i ozbiljnih neželjenih efekata.
Operacija
Ako odgovor na lekove izostane ili nije adekvatan hronična upala sinusa se rešava operacijom. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji i zahteva biolničko lečenje. Zahvat se izvodi endoskopski kroz nos, bez spoljnog reza. Cilj operacije je da se poboljša dreniranje sinusa i smanji blokada nazalnih puteva. Operacijom se uklanjaju polipi i mogu se korigovati anatomske nepravilnosti koje su povezane sa opstrukcijom. Posle operacije pacijentima se kvalitet života bitno poboljšava međutim ima i onih kojima se vrlo brzo nakon opracije stanje vrati na staro.
Prevencija upala sinusa
Akutni sinusitis, u većini slučajeva, predstavlja komplikaciju virusne respiratorne infekcije pa bi vakcinacija protiv gripa bila i jedna od mera prevencije upale sinusa. Smatra se da u toku respiratornih infekcija primena dekongestiva u obliku kapi ili sprejeva za nos može prevenirati nastanak sinusitisa. Anatomske anomalije, polipe i tumore koji ometaju normalno disanje kroz nos, potrebno je hiruški ukloniti jer su oni važan faktor u nastanku upale sinusa. Najbolja prevencija hroničnog sinusitisa je pravilno lečenje akutne upale sinusa.
Ukoliko imate hroničnu upalu sinusa izbegavajte činioce koji prouzrokuju pogoršanje stanja:
1. Ukoliko ste pušač, ostavite cigarete. Mnogi pacijenti uočili su bitno poboljšanje svog stanja kada su prestali da puše, posebno kod onih koji pate od alergija.
2. Održavajte dentalnu higijenu, jer infekcija usne duplje ne retko inicira upalu sinusa.
3. Izbegavajte boravak u prostorijama gde je vazduh suv a ukoliko imate alergije, pokušajte da izbegnete kontakt sa alergenima. Redovno uzimajte antihistaminsku terapiju.
4. Izbegavajte kupanje u bazenima jer hlor je čest uzročnik oštećenja sluznice. Odustanite od ronjenje ili bavljenje ovim sportom svedite na minimum.
5. Pre putovanja avionom koristite kapi za nos koje sadrže neku dekongestivnu supstancu.