Napetost ili stres označava (po određenim spoljašnim uticajima) prouzrokovan psihološki i fiziološki odgovor (kod životinja i ljudi) na specifične zahteve da bi se omogućilo izdržati posebna fizička i mentalna opterećenja.
Simptomi stresa
1936. godine lekar Hans Selye skovao je termin kao posuđenicu iz fizike da bi opisao “nespecifičnu reakciju tela na bilo koji zahtev”. Fiziološki simptomi su na primer: crvenilo, znojenje, glavobolja, gubitak apetita, prekomeran apetit, promene raspoloženja, napetost, umor, razdražljivost, plač, strah, agresivnost, nesanica, ograničavanje komuniciranja itd.
Stres je posledica na prijatno ili neprijatno opterećenje organizma, a iskazuje se stresnim reakcijama.
Stresne reakcije jesu psihološki, telesni ili ponašajni odgovori (srdžba, impulsivnost) koje ljudi pod stresom pokazuju.
Uzroci stresa
- smrt bliskog člana u porodici
- razvod
- ushićenje
- lakša bolest
- venčanje
- gubitak radnog mesta
- trudnoća
- smanjenje prihoda
- bračni spor
- porodične svađe
Delovanje stresa na organizam
Stresne reakcije na ljude deluju vrlo negativno i pridonose razvoju mnogih bolesti, kako fizičkih, tako i psiholoških poremećaja. Uz blage i prolazne poremećaje poput glavobolje, kratkotrajne nesanice, slabe anksioznosti, poremećaji se mogu pretvoriti u ozbiljne i trajne zbog kojih se razvije neka telesna bolest ili anksiozni poremećaj.
Dugotrajni stres poput brige za blisku bolesnu osobu, smanjuju nivo funkcionisanja imunog sistema, a čak i kratkotrajna stresna razdoblja (poput izlazaka na ispite), također deluju na pad aktivnosti ćelija imunog sistema koji deluju u borbi protiv virusa i tumora.
Nutricionistkinja Džes Kording smatra da je unos nekih namirnica izuzetno poželjan kada je naš organizam pod stresom.
Bobičasto voće
Ovo voće obiluje antioksidansima i flavonoidima. Istraživanje iz 2017. došlo je do zaključka da flavonoidi u divljim borovnicama pozitivno utiču na raspoloženje. Ovo voće bogato je i vitaminom C koji igra važnu ulogu u stabilizovanju nivoa kortizola (hormona stresa).
Omega-3 masne kiseline
Ove kiseline umirujuće deluju na nervni sistem. Naučno dokazano, ove korisne masti su neophodne za izgradnju membrana u moždanim ćelijama, kao i za sprečavanje inflamatornih reakcija i smanjenje oksidativnog stresa. Oni značajno poboljšavaju pamćenje, koncentraciju i performanse.
Fermentisana hrana
Prirodnih probiotika ima u namirnicama poput jogurta, kefira, kiselog kupusa i slično. Osim što znatno poboljšavaju varenje, mogu pozitivno uticati na smanjenje nivoa stresa. Stručnjaci smatraju da hrana koja je bogata prirodnim probioticima izuzetno blagotvorno djeluje i na creva i na mozak.