Generic filters
Exact matches only

Trombofilija – šta je, kako se manifestuje i leči

Trombofilija – šta je, kako se manifestuje i leči?  Na pitanja vezana za trombofoliju odgovarala je naša dr Tatjana Dragišić, specijalista interne medicine, hematolog.

 

Važno je dijagnostikovati je na vreme ako planirate potomstvo, a trebalo bi posumnjati na nju i ukoliko primetite trombozu dubokih vena na donjim ekstremitetima, u vidu bola, crvenila ili otoka.

Međutim, većina osoba sa trombofilijom nema nikakvih zdravstvenih problema, te se o njoh u široj javnosti ne zna dovoljno, što može predstavljati problem, kako u ranom dijagnostikovanju, tako i u zakasnelom lečenju.

Šta je zapravo trombofilija, da li je reč o bolesti ili stanju organizma, objasnila nam je dr Tatjana Dragišić, specijalista interne medicine, hematolog u kliničkom centru Srbije:

Trombofilija

Trombofilija je stanje koje karakteriše sklonost organizma ka povećanom stvaranju tromba usled urođenih ili stečenih poremećaja u koagulaciji.

Njeni prvi pokazatelji najčešće su neprovocirane tromboze, na primer, duboka venska tromboza.

Dešava li se da ih pacijenti ne primete dok ne postane kasno?

Svako od nas može imati urođenu trombofiliju ili je steći tokom života, ali se pacijenti uglavnom javljaju kada doše do ozbiljnih tromboznih događaja: duboke venske tromboze, embolije pluća, srčanog i moždanog udara, spontanog pobačaja kod žena.

 

U kojim slučajevima bi trebalo proveriti da li imamo trombofiliju?

Usled pojava tromboznih događaja kod mladih osoba, kao i kod onih koji u porodici imaju podatke o takvim stanjima.

To su srčani udari, moždani udari kod muškaraca mlađih od 50 godina, kod žena ponavljanje spontanih pobačaja, podaci o autoimunim bolestima i neprovociranim trombozama.

Potrebno je da se osoba obrati hematologu zbog ispitivanja i daljeg lečenja.

blood clots legs disease

Ako se uzme u obzir da veliki procenat ljudi ima sklonost ka trombofiliji, zašto samo kod manjeg broja nastaje tromb, kako se ispoljava i do čega može dovesti kod ostalih?

Nepoznato je, zaista, koliko ljudi ima sklonost ka trombofiliji, a kod određenog broja dolazi do pojave tromboza usled genetskog opterećenja ili stečenih poremećaja.

Da bi se dokazala trombofilija neophodno je uraditi širok spektar laboratorijskih analiza.

Za urođenje trombofilije potrebno je prekontrolisati protrombin II 2021OA, Factor V Leiden, MTHFRC 677T, PAI-1.

Za stečene trebalo bi obratiti pažnju na lupus antikoagulans, antikardiolipinska antitela, beta 2 glikoproteinska antitela i homocistein.

Od čega zavisi da li ćemo doći u ovo stanje?

Zavisi od provocirajućih faktora, kao što je dugotrajna imobilizacija, ali i urođenih i pridruženih bolesti koje osoba ima.

 

Kakve poteškoće i komplikacije mogu nastati?

Zbog Trombofilije mogu nastati ozbiljne komplikacije kao što su arterijske i venske tromboze.

Najčešće je duboka venska tromboza ta koja može dovesti do teže komplikacije poput embolije pluća.

Kod muškaraca može izazivati srčane i moždane udare pre pedesete godine, bez podataka o porodičnom opterećenju (naslednom faktoru).

 

Da li je primećen porast broja obolelih u poslednje vreme?

U opštoj populaciji nije došlo do porasta broja osoba sa trombofilijom.

Već ljudi kojima je dijagnostikovano ovo stanje, zbog dostupnosti testova za utvrđivanje urođene i stečene trombofilije.

 

Zbog čega se iza neplodnosti i sklonosti pobačajima često krije trombofilija?

Ona uzrokuje zapušenje malih kapilara, što u daljem dovodi do smanjene ishrane posteljice i neadekvatnog razvoja ploda, a samim tim i posledičnog pobačaja.

 

Na koji način i koliko brzo se leči?

Kada se desi trombozni događaj uslovljen postojanjem trombofilije, neophodno je lečenje niskomolekularnim heparinom i antiagregacionom terapijo, u zavisnosti od toga da li je tromboza arterijska ili venska.

Kod žena sa ponavljanim spontanim pobačajima, u trudnoći je neophodna profilaksa niskomolekularnim heparinom, a kod blagih oblika antiagregacionom terapijom. Lečenje traje u zavisnosti od toga do kojeg je tromboznog događaja došlo. Kod trudnica koje su prethodno imale trombozni događaj, a imaju trombofiliju, sprovodi se profilaksa u toku trudnoće, antiagregacionom terapijom ili LMWX (niskomolekularnim heparinom).

Ukoliko se radi o kardiološkim ili neurovaskularnim događajima, lečenje je doživotno, nekim od vidova antiagregacione ili antikoagulantne terapije.

Kod ponavljanih tromboza, primena antikoagulantne terapije je doživotna.

 

Kako objašnjavate to da nekada trombofiliju ima i više članova porodice?

U tom slučaju reč je o genetskim mutacijama.

 

Može li upotreba određenih lekova doprineti pojavi ovog stanja organizma?

Može, a na prvom mestu su kontraceptivi, jer su oni protrombogeni.

Uz to, pušenje može doprineti nastanku trombofilije, jer oštećuje kapilare, a pojavi ovog stanja doprinosi gojaznost.

 

Ko najčešće dobija trombofiliju?

Češće se ispoljava kod žena, a jedan od razloga za to je i trudnoća, koja je već sama po sebi trombogeno stanje.

Priroda se postarala da u periodu od devet meseci, u kom žena nosi buduće dete, ona nema sklonosti krvarenju, što nravno znači da će svaka trudnica imati trombozu. Takođe, žene češće obolevaju od autoimunih bolesti.

 

Autor: dr Tanja Dragišić

IZVOR: Večernje novosti

Komentari
Loading...