Sve o išijasu! Išijas najčešće izaziva hernija međupršljenskog diska

Išijas je bolest modernog društva.

 

Od prevelikog sedenja, ili podizanja teškog tereta mogućnost pojave išijalgije je udvostručena.
Išijas ili išijalgija je skup simptoma nastalih nagnječenjem jednog od pet kičmenih korenova živaca koji zajedno čine išijadični živac.

Simptomi su još i grčenje mišića duž kičmenog stuba, hipotonija mišića (mlitavost), nemogućnost stajanja na prstima i peti, kao i trnci u prstima.

 

Išijas najčešće izaziva hernija međupršljenskog diska, dok su drugi uzročnici povrede leđa, iritacija živca izazvana artritisom kičme kao i mnogi drugi zapaljenski procesi.

Osim toga išijalgija može da bude uzrokovana i genetikom, jer pojedine osobe imaju uži prostor između četvrtog i petog lumbalnog pršljena.

Razlog zašto su nervne strukture išijadikusa češće podložnije oštećenjima nego drugi živci, jeste zbog dužine išijadičnog nerva (najduži živac u telu), pa je samim tim i osetljiviji.

Ovaj nerv prolazi kroz celo telo granajući se kroz mišiće, zglobove, kožu.

Njegov put je veoma specifičan i u posebnim topografskim odnosima sa pojedinim organima stoga je to još jedan od razloga češće pojave išijalgije.

 

Najčešći uzroci išijasa

• Stenoza spinalnog kanala (suženje kanala u donjem delu kičme)
• Degenerativna bolest intervertebralnog diska (oštećenje diska, jastučića koji se nalazi između dva pršljena i obezbeđuje savitljivost kičme)
• Spindilolisteza (stanje kad su jedan pršljen „sklizi“ preko drugog)
• Trudnoća (zbog poremećaja statike i povećanog elasticiteta vezivnog tkiva)

Stanja koja dodatno pogoršavaju išijas i izazivaju jače bolove jesu gojaznost, predugo sedenje, neredovna fizička aktivnost, nošenje štikli kao, naglo hlađenje lumbalnog dela leđa, posle pregrejanosti kao i spavanje na premekanom madracu.

 

Lečenje išijasa

Sledeći korak je pomoć fizijatra koji će specijalnim vežbama onemogućiti buduće tendecije za pojavu istih simptoma.

Program vežbi fleksije, ekstenzije i jačanja prilagodljive osobama sa problemima u lumbalnom delu dovode do klinički značajne redukcije bola.

Cilj je usmeravanje ka jačanju mišićne snage i fizičke kondicije tela i leđa.

 

Takođe, terapije kao što su elektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija, termoterapija, ultrazvučna terapija i kineziterapija su najefikasnije metode lečenja išijalgije.

Ukoliko je problem veći i zahteva ozbiljnije lečenje, tu su i hirurški zahvati koji dovode do bržeg izlečenja.

Ovi procesi se primenjuju samo u slučaju kada postoje dugotrajni spazmi sa antalgičnim položajem kao i dugotrajni hronični lumbalni bol koji se ne smiruje na konzervativnu terapiju.

 

Tablete, prirodni lekovi

Preporučena doza analgetika od strane lekara je početna stepenica u uklanjanju išijasnog bola. Kreme i lekovi mogu ublažiti bol ali ne i otkloniti pravi uzrok nastanka išijalgije.

Takođe, išijas se ne leči tabletama nego adekavatnim vežbama i nastavkom redovnih dnevnih aktivnosti.

Savetuje se grejanje lumbalnog dela, zatim uzimanje dosta vitamina naročito B1, B6 i B12, redovne šetnje (ne preterano mirovanje), spavanje u “Vilijamsovom položaju” (sa savijenim nogama).

Napomena

Glavni savet je ne lečite se sami, niti tražite pomoć nestručnih osoba koji nameštaju kičmu tzv. nadrilekara.

Posledice mogu biti veoma opasne, jer nestručna osoba može ozbiljno da vam naškodi agresivnim i mehaničkim pokretima.