Sunčanica i toplotni udar (VIDEO)

Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi, odnosno uticaju sunčeve toplote.

Naše telo podešava termoregulaciju radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije, za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo štiti svoje najvažnije organe,a posebno mozak. Ukoliko nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca temperatura u našoj glavi se znatno povećava.

Telo će pokušati da rashladi mozak na taj način što će više hladne krvi upućivati u glavu. Time dolazi do proširenja krvnih sudova mozga i do naglog povećanja njegove zapremine, što uslovljava pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice  mogu se  završiti nesvesticom pa i komatoznim stanjem.

Sunčanica počinje jakom glavoboljom, koža je suva, uz stalno povećanje telesne temperature.

Mogu se javiti vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje. Ukoliko se oglušimo o ove alarme, ubrzo  može doći do zujanja u ušima, poremećaja vida, pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano. Pogoršanju osnovnog stanja može doprineti i povećano znojenje.

Na taj nači  gubi se znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, a pre svega u mozgu. Kod mladih ljudi mogu se javiti umor i malaksalost, a kod starijih i konfuzija, pa i gubitak svesti.

Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice potrebno je odmah smestiti u hladovinu ,ili u rashlađenu zatamnjenu prostoriju, i raskomotiti joj odeću. Unesrećenog treba postepeno rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga (sa ledom) na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu je potrebno stalno kontolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se ona vrati na normalu.

Bolesniku davati hladne napitke, ali valja izbegavati ona pića koja utiču na krvotok, posebno kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom što ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar se može desiti radnicima u pekari ili kraj visokih peći, kao i neopreznom vozaču koji seda u pregrejan auto, kamperu koji spava u loše opremljnom šatoru ,ili mornaru kraj pregrejanog brodskog motora.

Toplotni udar nastaje kao rezultat, često naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. U takvim uslovima dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju ,pri čemu temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40-og podeoka Celzijusove skale.

Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje ,može doći do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može prouzrokovati stanje šoka.

Pre pojave toplotnog udara mogu se javiti simptomi malaksalosti i grčeva, vrtoglavica, žeđ, slabost i malaksalost. Zbog dehidratacije, osoba prestaje da se znoji i oseća jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima i jaku vrućinu. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska.

Koža unesrećenog je topla, vidljivo povišene temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan. Mogu se javiti grčevi, zenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt unesrećenog. Zato je neophodna intervencija lekara.

U slučaju toplotnog udara, kao i kod sunčanice, mora se intervenisati i odmah početi sa rashlađivanjem. Unesrćenog treba skloniti u hladovinu, skinuti mu odeću i obilno ga rashlađivati hladnom vodom. Istovremeno je potrebno odmah pozvati hitnu pomoć.

Za vreme toplotnog udara telo gubi sposobnost termoregulacije, tako da se može pregrejati, ili, u nekim slučajevima rashladiti. Zbog toga je, u težim slučajevima, neophodno stalno meriti telesnu temperaturu i, naravno, shodno tome unesrećenog hladiti ili utopljavati. Jako je važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale, skrenuti pažnju da se radi o ozbiljnom poremećaju zdravlja i obavezno se javiti lekaru.

Toplotni udar, kao i sunčanica, može se sprečiti odevanjem koje je primereno klimatskim uslovima.

Glavu treba zaštititi prozračnom kapom ili šeširom, a telo laganom i prozračnom odećom.

Sunčanicu možete izbeći ukoliko koristite dobru zaštitu. Najvažnija je adekvatno zaštiti glavu,nositi kačkete ili šešire sa obodom od  prozračnih materijala.

Odeća mora odgovarati klimatskim uslovima i važno je da je od prirodnih tkanina i svetlijih boja.

Zbog visokih temperatura organizam gubi vodu,tako da je potrebno uzimati što više tečnosti. Ishrana  mora biti uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima. Važno je nadoknađivati kalijum i magnezijum, koje uz natrujum i hlor organizam naročito gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni uređaji, temperature u odnosu na spoljašnju sredinu ne bi trebalo da se znatno razlikuju.

dr Bojana Krajnović,
lekar opšte prakse,
Dom Zdravlja Dr Ristić