Tardivna diskinezija (TD) je neurološki poremećaj povezan sa dugotrajnom upotrebom određenih lekova, posebno antipsihotika.
Reč je o stanju u kome se javljaju nevoljni, ponavljajući pokreti različitih mišićnih grupa, kao što su grimase lica, pokreti usana, jezika, uprkos nameri pacijenta da ih kontroliše.
Ova stanja često nastaju usled upotrebe tipičnih antipsihotika kao što su haloperidol, hlorpromazin, ali i atipičnih antipsihotika kao što su risperidon, olanzapin, kvetiapin itd.
Najčešće se razvijaju kod ljudi koji su dugo uzimali ove lekove, ali mogu i pojavljuju se nakon kraćeg perioda upotrebe .
Simptomi tardivne diskinezije uključuju nevoljne pokrete lica i jezika, npr. grimase, grčeve usana, guranje jezika, kao i pokrete udova kao što su trzaji ruku i nogu.
Ovi pokreti mogu biti blagi ili veoma izraženi, u zavisnosti od težine stanja.
Važno je napomenuti da se tardivna diskinezija može razviti kao nuspojava nekih lekova koji se koriste za lečenje mentalnih poremećaja kao što su šizofrenija, bipolarni poremećaj i druga stanja.
Ako primetite neuobičajene pokrete kod sebe ili kod nekog drugog, važno je da odmah obavestite svog lekara kako bi se procenila situacija i prilagodio lečenje.
Ponekad je moguće smanjiti dozu leka ili ga zameniti drugim koji ne izaziva tardivnu diskineziju, ali to uvek zavisi od pojedinačnog slučaja i zahteva saradnju kvalifikovanog zdravstvenog radnika.
Šta uzrokuje tardivnu diskineziju?
Tardivna diskinezija (TD) je uzrokovana dugotrajnom upotrebom određenih lekova, posebno antipsihotika. Iako tačan mehanizam nije u potpunosti shvaćen, smatra se da je povezan sa promenama u sistemu neurotransmitera, posebno dopamina, u određenim delovima mozga.
Antipsihotici deluju tako što blokiraju dopaminske receptore u mozgu kako bi smanjili aktivnost dopamina, koji je neurotransmiter koji igra ključnu ulogu u kontroli pokreta i raspoloženja.
Međutim, dugotrajna blokada dopamina može izazvati promene u osetljivosti receptora i neurona koji reaguju na dopamin.
Ovo može dovesti do disfunkcije u određenim delovima mozga odgovornim za kontrolu pokreta, uključujući bazalne ganglije.
Kada se antipsihotici koriste dugi niz godina, osetljivost dopaminskih receptora se menja, a sistem kontrole pokreta mozga može postati nefunkcionalan.
Ovo dovodi do nevoljnih pokreta karakterističnih za tardivnu diskineziju.
Važno je naglasiti da svi ljudi koji uzimaju antipsihotike ne razvijaju tardivnu diskineziju, a osetljivost na neželjene efekte leka može varirati od osobe do osobe.
Pored toga, rizik od razvoja tardivne diskinezije se povećava sa trajanjem terapije antipsihoticima i dozom koju osoba uzima.
Da bi smanjili rizik od tardivne diskinezije, lekari obično pokušavaju da koriste najnižu efektivnu dozu antipsihotika i redovno prate pacijente kako bi na vreme prepoznali bilo kakve znake ovog stanja.
Ako se razvije tardivna diskinezija, lekar može da pregleda terapiju i pokuša da pronađe alternative za koje je manje verovatno da će izazvati ovaj neželjeni efekat.
Ko je u opasnosti da dobije tardivnu diskineziju i koji lekovi je izazivaju?
Tardivna diskinezija pogađa sve uzraste, svaki pol, rasu… a češća je kod starijih ljudi i žena. Takođe, određeni faktori povećavaju rizik od razvoja poremećaja:
- dijabetes
- virus humane imunodeficijencije (HIV)
- poremećaj upotrebe supstanci (kafa, alkohol, kanabis, sedativi…)
- traumatska povreda mozga (TBI).
Lekovi koji mogu da izazvati tardivnu diskineziju su:
Lekovi koji mogu izazvati tardivnu diskineziju su uglavnom antipsihotici, i to posebno tipični (prva generacija) antipsihotici, ali i neki atipični (druga generacija) antipsihotici.
Evo nekoliko najčešće korištenih lekova iz ovih kategorija koji mogu povećati rizik od razvoja tardivne diskinezije:
Tipični antipsihotici (prva generacija):
- Haloperidol (Haldol)
- Klorpromazin (Thorazine)
- Flufenazin (Prolixin)
- Perfenazin (Trilafon)
- Trifluoperazin (Stelazine)
Atipični antipsihotici (druga generacija):
- Risperidon (Risperdal)
- Olanzapin (Zyprexa)
- Kveteapin (Seroquel)
- Aripiprazol (Abilify)
- Ziprazidon (Geodon)
- Paliperidon (Invega)
- Iloperidon (Fanapt)
Važno je napomenuti da neće svi korisnici ovih lekova razviti tardivnu diskineziju, ali rizik je veći kod onih koji koriste ove lekove dugi niz godina, koriste visoke doze ili su starije životne dobi.
Osim antipsihotika, neki drugi lekovi, poput antiemetika (lekovi protiv mučnine i povraćanja) i antidepresiva (posebno tricikličnih antidepresiva), takođe mogu retko izazvati tardivnu diskineziju.
Ako koristite neki od ovih lekova ili bilo koji drugi koji može izazvati tardivnu diskineziju i primetite neobične pokrete lica, jezika, ili ekstremiteta, odmah se obratite svom lekaru kako biste procenili situaciju i razgovarali o eventualnim promenama u terapiji.
Rana dijagnoza i intervencija mogu biti ključne za smanjenje ozbiljnosti i reverziju tardivne diskinezije.
Nesvesni simptomi koje izaziva tardivna diskinezija
Tardivnu diskineziju karakteriše pojava nesvesnih i nevoljnih pokreta različitih mišićnih grupa, posebno lica, usana, jezika i ekstremiteta. Ovi pokreti često imaju ponavljajući i ritmički karakter i obično se dešavaju bez svesne kontrole osobe koja ih izvodi. Evo nekih nesvesnih simptoma koji su karakteristični za tardivnu diskineziju:
Grimase lica:
Osoba može nehotice da pravi razne grimase lica, kao što je napućivanje usana, podizanje obrva ili treptanje očima.
Pokreti usana i jezika:
Mogu se javiti nevoljni pokreti usana, kao što su lizanje, žvakanje ili trzanje jezika.
Trzanje jezika:
Jezik se može nekontrolisano trzati u ustima i iz njih, što može biti neprijatno i može otežati govor i gutanje.
Pokreti udova:
Ruke i noge mogu pokazati neobične pokrete, kao što su trzaji ili pokreti koji se ponavljaju.
Nepredvidivi pokreti tela:
Pored lica i udova, tardivna diskinezija može zahvatiti i druge delove tela, kao što su trup ili vrat, sa nevoljnim trzajima i pokretima.
Važno je napomenuti da simptomi tardivne diskinezije mogu varirati od osobe do osobe.
Neki ljudi mogu imati blage simptome koji nisu previše uočljivi, dok drugi mogu imati ozbiljne pokrete koji mogu biti društveno neugodni i uticati na kvalitet života.
Ako primetite nevoljne pokrete poput ovih i uzimate lekove koji su povezani sa tardivnom diskinezijom, važno je da odmah obavestite svog lekara kako bi se situacija procenila i prilagodio lečenje.
Rana dijagnoza i intervencija mogu pomoći u smanjenju težine tardivne diskinezije ili čak preokrenuti stanje.