Sagorevanje ili burnout, je stanje mentalnog i fizičkog iscrpljenja koje se javlja kao rezultat dugotrajnog stresa na poslu ili drugim oblastima života.
To može uključivati osećaje depersonalizacije, distanciranja od posla ili ljudi u okruženju, kao i smanjenje efikasnosti i produktivnosti.
Simptomi sagorevanja mogu uključivati osjećaje iscrpljenosti, umora, razočaranja, bespomoćnosti, gubitka entuzijazma i samopoštovanja.
Pored toga, mogu se javiti i fizički simptomi kao što su glavobolja, bol u grudima, nesanica, gubitak apetita, i poremećaj rada probavnog sistema.
Sagorevanje može imati negativan uticaj na kvalitet života i zdravlje, te se preporučuje posavetovati se sa stručnjakom kao što je psiholog ili psihijatar kako bi se našla adekvatna terapija.
Kako da ne doživiš burnout na poslu?
Sagorevanje ili burnout na poslu!
Sagorevanje ili burnout na poslu označava stanje mentalnog i fizičkog iscrpljenja koje se javlja kao rezultat dugotrajnog stresa na poslu.
To može biti rezultat prekomjernog rada, prevelikih očekivanja, neadekvatnih resursa, nedostatka podrške ili kontrole nad radnim zadacima.
Simptomi sagorevanja na poslu mogu uključivati osjećaje iscrpljenosti, umora, razočaranja, bespomoćnosti, gubitka entuzijazma i samopoštovanja, kao i smanjenje efikasnosti i produktivnosti.
Pored toga, mogu se javiti i fizički simptomi kao što su glavobolja, bol u grudima, nesanica, gubitak apetita, i poremećaj rada probavnog sistema.
Prevencija sagorevanja na poslu podrazumijeva prilagođavanje radnog okruženja, kao i razvoj i primjenu strategija za upravljanje stresom, kao što su fleksibilnost, jasno definisani ciljevi i podrška kolega.
Takođe, važno je voditi računa o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, kao što su dovoljno spavanje, vežbanje i pravilna ishrana.
Na kojih 5 faza treba obratiti pažnju i reagovati
Burnout se nikada ne dešava naglo. Početne faze možda neće biti previše karakteristične, ali će na kraju dovesti gotovo do bukvalnog osećaja da smo „sagoreli“.
Evo gradacije po fazama, kako su ih objasnili stručnjaci:
1. Faza „medenog meseca“
Slično fazi medenog meseca u braku, karakterišu je energija i optimizam. Bilo da se radi o započinjanju novog posla ili hvatanju ukoštac sa nekim novim zadatkom, uobičajeno je da „lebdimo“ od zadovoljstva koje pojačava produktivnost, snagu i sposobnosti da potpuno iskoristimo svoje potencijale .
2. Početak faze stresa
Faza medenog meseca se stišava, a stres vreba i počinjemo da upadamo u njegovu zamku.
U ovoj fazi nije stresan svaki trenutak, ali postaju značajno učestaliji. Treba obratiti pažnju na znake fizičke ili mentalne promene, poput sve češćeg gubljenja fokusa ili manje produktivnosti. Fizički, umor počinje da nas remeti, otežava spavanje, opuštanje ili uživanje u aktivnostima van posla.
3. Faza hroničnog stresa
Tačka u kojoj stres postaje uporniji, intenzivniji, hroničan. A kako pritisak raste, stres će uticati i na rad i na rezultate. Postajemo apatični, nezadovoljni jer smo svesni da ne završavamo stvari na vreme, kasnićemo na posao, odugovlačiti završetak zadataka. Privatno, počinje potreba sa socijalnom izolacijom jer nam „nije ni do čega“. Na poslu, možemo biti grubi prema kolegama ili ih napadati. S vremenom, takvi postajemo i prema ukućanima i prijateljima.
4. Faza sagorevanja
Ova faza nastupa kada samo dostigli svoje limite i više ne možemo da funkcionišemo kao što bismo to inače radili.
Problemi na poslu počinju da iscrpljuju do tačke da smo njima opsednuti. Ponekad se možemo osećati fizički potpuno utrnulo i sa takvim padom samopouzdanja da sumnjamo u sebe u svemu.
Fizički simptomi će postati intenzivni, što može da dovede do hroničnih glavobolja, stomačnih i gastrointestinalnih problema. Prijatelji i članovi porodice bi tada već trebalo da primećuju promene u ponašanju.
5. Faza sagorevanja kao stila života
Ako se ne odreaguje, sagorevanje može da postane forma svakodnevnog života i na kraju dovede do anksioznosti ili depresije.
Takođe, hronični mentalni i fizički umor će nas sprečavati ne samo da radimo, već i da uopšteno funkcionišemo. Ne samo poslovni status biće doveden u pitanje, već će to biti slučaj i sa ostalim segmentima življenja.
Koji su simptomi tipični za burnout
Simptomi variraju u zavisnosti od toga u kojoj se fazi nalazi osoba koja kroz ovo iskustvo prolazi.
Tri tipična simptoma su:
- hronični umor i iscrpljenost
- depersonalizacija (apatija, ravnodušnost, osećaj bezvrednosti, cinizam)
- smanjeni lični kapaciteti (do nivoa nemogućnosti da se posao uopšte obavlja).
Simptomi se mogu pojaviti kao fizički, emocionalni ili mentalni (promene u ponašanju).
Fizički simptomi podrazumevaju:
- umor
- poteškoće sa spavanjem
- promene u apetitu
- glavobolje
- bolove u mišićima.
Emocionalni simptomi:
- nedostatak motivacije
- osećaj sumnje u sebe
- strah od neuspeha
- usamljenost
- opšti osećaj nezadovoljstva.
Simptomi promena u ponašanju:
- socijalna izolacija
- neizvršavanje obaveza
- izlivi besa u vezi sa poslom.