Generic filters
Exact matches only

Šta je išijas? I KAKO GA SE REŠITI! VIDEO

Išijas, poznata i kao išijalgija, je medicinski termin koji se koristi da opiše bol koji se javlja duž išijatičkog nerva.

 


Išijatički nerv je najduži nerv u ljudskom telu, proteže se od donjeg dela leđa preko zadnjice pa sve do donjeg dela noge. Išijas se obično manifestuje kao oštra, peckajuća ili tupava bol koja se proteže duž ovog nerva.

Najčešći uzrok išijasa je pritisak ili iritacija išijatičkog nerva, što može biti posledica različitih faktora kao što su:

Hernija diska:

Kada unutrašnjost diska između kičmenih pršljenova istisne prema spolja i pritisne išijatički nerv.

Spinalna stenoza:

Suženje prostora kroz koji prolazi išijatički nerv, obično usled degeneracije kičmenih pršljenova i zglobova.

Piriformis sindrom:

Iritacija ili grč mišića piriformisa, koji se nalazi duboko u zadnjici i može pritiskati išijatički nerv.

Osteoartritis:

Degeneracija zglobova kičme koja može dovesti do iritacije išijatičkog nerva.

Trauma:

Ozljede kičme, kao i prekomerni pritisak ili povrede zadnjice i donjeg dela leđa.

Simptomi išijasa mogu varirati, ali uključuju bol duž išijatičkog nerva, često prateći putanju od donjeg dela leđa preko zadnjice i stražnjeg dela noge pa čak i do stopala.

Bol može biti popraćena trncima, utrnulošću ili slabostima u nogama ili stopalima.

 

Lečenje išijasa zavisi od uzroka i ozbiljnosti simptoma. Konzervativne metode uključuju mirovanje, fizikalnu terapiju, vežbe istezanja, lekove protiv bolova i upala, te eventualno injekcije kortikosteroida za smanjenje inflamacije.

U nekim slučajevima, ako konzervativne metode ne pomažu, hirurški zahvati kao što je operacija hernije diska mogu biti potrebni za oslobađanje pritiska na išijatički nerv.

Važno je pravilno dijagnosticirati uzrok išijasa kako bi se odabrala odgovarajuća terapija.

IŠIJAS
FreePik-Išijas

 

Zašto nastaje išijas

Išijas nastaje kada išijatički nerv, koji se proteže od donjeg dela kičme pa sve do stopala, postane pritisnut, nadražen ili oštećen.

Ova iritacija ili pritisak na nerv može proizvesti simptome kao što su bol, trnci, utrnulost ili slabost duž puta išijatičkog nerva.

 

Uzrok išijasa može biti povezan sa nekoliko faktora:

Hernija diska: Jedan od najčešćih uzroka išijasa je hernija diska.

Intervertebralni diskovi su elastični jastučići između kičmenih pršljenova.

Ako se unutarnji deo diska istisne prema spolja, može pritisnuti i iritirati išijatički nerv koji prolazi blizu. Ova iritacija može uzrokovati simptome išijasa.

Spinalna stenoza:

Ovaj uslov se odnosi na suženje prostora unutar kičme kroz koji prolazi išijatički nerv.

To može biti uzrokovano degeneracijom kičmenih pršljenova i zglobova, što dovodi do pritiska na nerv.

Piriformis sindrom:

Piriformis je mali mišić koji se nalazi duboko u zadnjici.

Ako ovaj mišić postane nadražen ili se stegne, može pritisnuti išijatički nerv koji prolazi ispod ili kroz mišić.

To može dovesti do simptoma išijasa.

Osteoartritis:

Degeneracija zglobova kičme može dovesti do formiranja koštanih izraslina, poznatih kao osteofiti.

Ovi izraslini mogu pritiskati i iritirati išijatički nerv.

Trauma:

Ozljede kičme, kao i povrede donjeg dela leđa i zadnjice, mogu izazvati oticanje ili oštećenje koje može uticati na išijatički nerv.

Tumori:

Retko, tumori kičmenog stuba ili okolnih struktura mogu pritisnuti išijatički nerv.

Infekcije:

Infekcije koje utiču na kičmu ili okolne strukture mogu izazvati inflamaciju i pritisak na išijatički nerv.

 

Važno je napomenuti da uzrok išijasa može varirati i da se postavlja dijagnoza na osnovu pregleda, anamneze pacijenta, medicinske slike (npr. rendgenski snimci, magnetna rezonanca) i drugih relevantnih informacija.

Lečenje išijasa zavisi od uzroka i ozbiljnosti simptoma i može uključivati konzervativne metode kao što su mirovanje, vežbe, fizikalna terapija i lekovi protiv bolova, ili čak hirurške intervencije u određenim slučajevima.

 

Faktori rizika

  • Godine. Sa starenjem dolaze i promene na kičmi, pa je ona sklonija povredama koje mogu dalje uticati na nerv išijadikus.
  • Gojaznost. Višak kilograma predstavlja dodatno opterećenje za kičmu koja je onda sklonija distorzijama koje mogu biti okidač za išijas.
  • Dugotrajno sedenje. Osobe koje veliki deo dana sede i koje se ne kreću mnogo su sklonije razvoju išijalgije.
  • Dijabetes. Dijabetes kao stanje koje utiče na način na koji naše telo koristi šećer povećava rizik od oštećenja nerava.

 

Lečenje išijasa

Akutna bolna faza zahteva hitnu terapiju zbog težine bolova, koji su u velikom broju slučajeva nepodnošljivi.
Najefikasnija mera je infiltracija paravertebralne muskulature u blizini bolnih tačaka analgeticima i kortikosteroidima.
Posle infiltracije treba grejati lumbalni predeo toplim termoforom.
Korisna je primena i miorelaksantnih sredstava sa sedativnim dejstvom. Često se daju i injekcije vitamina B1, B6 i B12.
U akutnoj fazi, najkorisnije je postavljanje u položaj na leđima sa natkolenicama u vertikalnom i potkolenicama u horizontalnom položaju – Williamsov položaj.
Po smirivanju bolova primenjuje se fizikalna terapija sa ciljem jačanja paravertebralne muskulature. Bolesnika treba savetovati da:
  • spava na ravnoj postelji,
  • sam sprovodi odgovarajuće vežbe,
  • izbegava podizanje tereta pri ispravljanju, i
  • ne pravi nagle pokrete.

Ako postoje poremećaj funkcije sfinktera i potencije, značajne slabosti mišića i atrofije, znaci kompresije kičmene moždine ili dugotrajni bolovi potrebna je hirurška intervencija.

Koliko traje išijas?

Bol koji je posledica išijasa može biti akutan ili hroničan.

Epizoda akutnog bola može trajati jednu do dve nedelje i obično se potpuno razreši kroz par nedelja.

Epizode akutnog bola se mogu javiti opet u nekom narednom periodu.

Akutni bol može preću u hronični bol i tada se bol oseća prilično često i to prestavlja sindrom koji može trajati celog života. Ipak, hroničan bol je najčešće blaži od akutnog.

Foto FreePik FreePik
Komentari
Loading...