Generic filters
Exact matches only

Srčani zastoj I koji su simptomi iznenadnog srčanog zastoja? Evo nekoliko ključnih preventivnih mera

Iznenadni srčani zastoj može biti iznenadan i neočekivan te zahtijeva hitnu medicinsku pomoć.

Simptomi iznenadnog srčanog zastoja uključuju:

Gubitak svesti:

Osoba može iznenada pasti ili izgubiti svijest bez prethodnih simptoma.

Nedostatak disanja:

Osoba može prestati disati ili disati nepravilno.

Nedostatak pulsa:

Odsustvo pulsa ili slaba detekcija pulsa.

Bol u prsima:

Neke osobe mogu osjetiti bol ili nelagodu u prsima prije srčanog zastoja, ali to se ne događa uvijek.

 

Važno je napomenuti da srčani zastoj može biti iznenadan i bez prethodnih simptoma.

Hitna medicinska pomoć, uključujući poziv hitne pomoći (broj 112 ili lokalni hitni broj), treba biti odmah potražena ako sumnjate na srčani zastoj kako bi se pružila pomoć žrtvi što je prije moguće.

 

Kako se prevenira i sprečava iznenadni srčani zastoj i šta je defibrilator

Potrebno je, apeluju stručnjaci, da na preventivne preglede dolaze osobe koje već imaju srčane probleme i simptome poput bola u grudima i nedostatka daha. 

Međutim, kod sportista preventivni pregledi često mogu da daju lažnu sliku i zahtevaju redovnu ozbiljniju dijagnostiku.

Postoji i uređaj koji se zove implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD) i koji služi za otkrivanje i trenutno prekidanje opasnih poremećaja srčanog ritma.

Sastoji od kućišta koje sadrži bateriju i elektronički sklop, katetera i elektrode koja se postavlja u srce.

Kućište ICD-a se postavlja ispod kože u području ispod ključne kosti.

Preventivne mere za iznenadni srčani zastoj uključuju promene načina života i preduzimanje određenih procedura za smanjenje rizika od srčanih problema.

Evo nekoliko ključnih preventivnih mera:

Zdrava ishrana:

Zdrava i uravnotežena ishrana koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice, ribu sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina i ograničavanje unosa zasićenih i trans masti.

Redovna fizička aktivnost:

Fizička aktivnost igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja srca. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno ili 75 minuta snažne fizičke aktivnosti sa dodatnim vežbama za jačanje mišića dva puta nedeljno.

Održavanje zdrave težine:

Održavanje zdravog indeksa telesne mase (BMI) smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Prestanite pušiti:

Pušenje povećava rizik od srčanih bolesti. Prestanak pušenja može značajno smanjiti ovaj rizik.

Redovni medicinski pregledi:

Redovni pregledi kod vašeg lekara mogu pomoći u otkrivanju i kontroli faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol ili dijabetes.

Defibrilator je medicinski uređaj koji se koristi za obnavljanje srčanog ritma u slučaju iznenadnog zastoja srca.

Postoje automatizovani spoljni defibrilatori (AVD) koje mogu da koriste laici u vanrednim situacijama. AVD analiziraju srčani ritam i daju uputstva o potrebi i načinu primene električnog udara za vraćanje normalnog srčanog ritma.

Ovi uređaji su kritični za trenutni tretman srčanog zastoja i mogu spasiti život dok se čeka hitna medicinska pomoć.

Defibrilatori su često dostupni na javnim mestima, kao što su aerodromi, tržni centri ili sportske hale.

Foto FreePik
Komentari
Loading...