Generic filters
Exact matches only

Srčana slabost! Svi zanemarujemo simptome koji mogu na vreme da se reše! Doktor UPOZORIO (VIDEO)

Srčana slabost (insuficijencija) predstavlja poremećaj funkcije srca koji se manifestuje u situaciji kada srce kao pumpa ne može da obezbedi dovoljno krvi da bi se zadovoljilo potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama u naporu, a u teškim slučajevima i u miru.

 

Srčana bolest je uglavom razlog „iznenadne smrti“.

Problem može postojati godinama a da čovek ni ne primeti da ima zdravstvenih problema.

Da bi srce moglo pumpa i ima normalan protok krvi to mu omogućavaju četiri zalisaka.

Međutim, zbog različitih poremećaja oni stradaju i ne funkcionišu pravilno. Koji su simptomi oboljenja srčanih zalistaka, da li u lečenju pomažu matične ćelije, a kada je neophodno hirurško lečenje?

 Zalisci na srcu usmeravaju krv i omogućavaju da se krv kreće u jednom pravcu, odnosno da se ne vraća u komore i pretkomore nakon ispumpavanja – kaže kardiolog Marko Banović .

Brojna su oboljenja koja mogu da ih pogode, od toga da počnu da puštaju krv da se vraća, ali i da otežaju ispumpavanje krvi iz srca.

Koje su najčešće bolesti srca?

Najčešće bolesti srca, koje predstavljaju značajan teret za zdravlje ljudi, uključuju:

Koronarna arterijska bolest (KAB):

Takođe poznata kao koronarna bolest srca, ova bolest nastaje zbog sužavanja ili blokade koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju i kiseonikom.

To može dovesti do angine pektoris (bol u grudima) ili srčanog udara.

Hipertenzija (povišen krvni pritisak):

Povišen krvni pritisak čini srce težim radom i povećava rizik od bolesti srca, moždanog udara, i drugih komplikacija.

Srčani udar (infarkt miokarda):

Nastaje kada je dotok krvi do dela srčanog mišića blokiran, često zbog koronarne arterijske bolesti ili tromba.

Zatajenje srca:

Srce ne pumpa dovoljno krvi kako bi zadovoljilo potrebe organizma.

To može biti posledica različitih faktora, uključujući prethodne bolesti srca, hipertenziju ili srčane mane.

Aritmije:

Neregularni ritam srca, kao što su fibrilacija atrija (AFib) ili ventrikularne tahikardije, koje mogu dovesti do komplikacija ako se ne kontrolišu.

Srčane mane:

Urođene ili stečene anomalije u strukturi srca koje mogu ometati normalno funkcionalno snabdevanje krvi.

Endokarditis:

Infekcija unutrašnjeg sloja srca (endokarda), često uzrokovana bakterijama.

Angina pektoris:

Bol u grudima ili nelagodnost koja se javlja kada srce ne dobija dovoljno krvi i kiseonika, često povezana s koronarnom arterijskom bolešću.

Kardiomiopatije:

Bolesti srčanog mišića koje mogu oslabiti srce i dovesti do srčanog zatajenja.

Moždani udar:

Iako je moždani udar poremećaj mozga, često je povezan s bolestima srca zbog zajedničkih faktora rizika kao što su hipertenzija, ateroskleroza i poremećaji srčnog ritma.

Različiti faktori rizika, kao što su pušenje, dijabetes, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, genetika i stariji životni dob, mogu povećati rizik od ovih bolesti.

Održavanje zdravog načina života i redovne posete lekaru mogu smanjiti rizik od razvoja ovih bolesti.

 

– Oboljenja mogu biti urođena, posledica reumatske groznice i, danas najčešći oblik, degenerativno oboljenje.
Faktori rizika su artero skleroza, povišen krvni pritisak, pušenje, masnoće u krvi i šećer. Beleži se značajan porast učestalosti degenerativnih oboljenja, što poprima epidemijske razmere – ističe Banović.

Urođena oboljenja se javljaju kod mlađih pacijenata, dok degenerativna najčešće kod starijih.

Proces degenerativnog oboljevanja zalistaka je dugotrajan i može trajati decenijama.

Zlatni standard otkrivanja problema na zaliscima je ultrazvuk srca, kojim može tačno da se proceni stanje.

Najčešći simptom je gušenje, jer srce zbog obolelih zalistaka mora mnogo brže i jače da radi da bi snabdelo telo krvlju.

– To vam je kao kada imate automobil i umesto na 900 obrtaja, on mora stalno da radi na tri ili pet hiljada. Svaki motor, od ‘fiće’ do ‘mercedesa’ će u nekom trenutku da popusti – objašnjava Banović, navodeći da simptomi mogu biti i nesvestice, vrtoglavice, gubici svesti, bol u grudima, aritmije.

Što se lečenja tiče, Banović kaže da su zalisci pre svega mehanički problem i tako se moraju rešiti.

Lekovi, nažalost, ne pomažu mnogo.

 

 Zalistak može da se ili popravi ili zameni i to operacijom na otvorenom srcu što je moguće manje invazivno, ali i bez otvaranja grudnog koša, već kroz prepone, slično kao i kada se stavlja stent – ističe Banović.

Foto Nova S/Youtube
Autor/Izvor Republika.rs
Komentari
Loading...