Sinuzitis

Sinuzitis najčešće nastaje kao bakterijska komplikacija prethodne virusne infekcije gornjeg dela disajnog aparata, a posebno podsticajni su:

sin

– alergijski rinitis,
– polipi u nosu i sinusima,
– devijacija sinusne pregrade,
– strana tela,
– posledice povrede hirurških zahvata na sinusima ili usnoj šupljini.

Sinuzitis nastaje kada sekret iz nosne šupljine, kroz male otvore koji je vežu sa sinusima, lako uđe u njih. Ako tamo zaostane zbog začepljenja tih otvora, u sekretu se razvijaju zarazni mikrobi i dolazi do infekcije i akutnog zapaljenja sinusa.

Najčešće se manifestuje otežanom prohodnošću nosa, disanjem otvorenim ustima, gnojavim sekretom iz nosa, glavoboljom i bolovima u korenu nosa, jagodicama lica i čela.

Svi ovi simptomi karakterisktika su akutnog sinuzitisa, koji se lako leči haloterapijom bez uzimanja antibiotika. Problem nastaje ako akutno stanje potraje duže od 2-3 meseca kada može doći do oštećenja sluznice koje vodi u hronični sinuzitis, koji može izazvati brojne komplikacije. Znači, svaku upalu gornjeg dela disajnog aparata koje traje duže od 7 dana treba uzeti ozbiljno i krenuti u proces lečenja.

Najbolja prevencija hroničnog sinuzitisa je pravovremeno i pravilno lečenje akutne upale sinusa.

Haloterapija je veoma efikasna kod uništavanja bakterija u sekretu i smanjenju viskoznosti, odnosno razblaživanju istog i odvajanju od same sluznice. Prohodnost sinusnih otvora, drenaža sekreta i uništavanje bakterija glavne su posledice izloženosti haloterapiji. Naglasak je i na prevenciju sa ciljem podizanja otpornosti respiratorne funkcije sluznice prema infekciji.

 

 

Ostavite odgovor