Danas, u svetu boluje oko 50 miliona ljudi, a učestalost epileptičnih napada kod dece i adolescenata je veća nego u populaciji odraslih osoba.
Uzroci epilepsije (radi njihove lakše klasifikacije) se dele u nekoliko grupa:
- idiopatski ili primarni (prenosi se nasledno, jer je neko u porodici već bolovao od epilepsije)
- simptomatski ili sekundarni (uzrok epilepsije je neko oštećenje u organizmu ili bolest mozga – infekcije, tumori, moždani udar, dugoročan telesni napor kao i parazitske bolesti)
- kriptogeni uzroci (preterana konzumacija narkotika i alkohola, metabolički poremećaji)
Jedan epileptični napad NE smatra se po automatizmu kao simptom ove bolesti, već je neophodan detaljan neurološki pregled kako bi se potvrdilo njeno postojanje.
Pored napada, često se kao simptomi navode i karakterističan svrab u nogama, zatim pomućenje svesti, neobičan ukus i osećaj u želucu, halucinacije, kao i konstantno lupanje srca.
Lečenje
Dobra vest je da se, u zavisnosti od vrste epilepsije i stanja pacijenata, ova bolest može izlečiti propisanom dozom lekova i bez dugih, zamornih terapija. Ukoliko je otkriveno žarište epilepsije, ono se može uspešno otkloniti i hirurškim putem.
Takođe, zvanični organ – Klinika za neurologiju, odnosno njeno izdvojeno odeljenje, Centar za epilepsije i poremećaje spavanja preporučuje i alternativne metode (joga, mentalne relaksacije, psihoterapijske tehnike), sve dok one ne štete zdravstvenom stanju pacijenta.
Važnost podrške
Nije tajna da osobe sa epilepsijom kriju svoje zdravstveno stanje, iz razloga odbačenosti i osuđivanja od strane okruženja. Zahvaljujući razvoju novih metoda lečenja, može se uspešno kontrolisati i lečiti.
Pacijenti mogu bez problema da žive normalan život, uspešno se školuju, budu profesionalni vozači, rade puno radno vreme sa ostalim kolegama i bave se sportom. Jedna od predrasuda jeste ta da je epilepsija zarazna bolest od koje češće obolevaju žene, što je netačna pretpostavka.
Jedan napad u životu ne znači epilepsiju kao bolest.
Podrška u vidu iskrenog razgovora, pružanja emotivne stabilnosti i razumevanja, kao prihvatanja osobe sa epilepsijom kao sebi ravnoj i potpuno sposobnom da se bavi aktivnostima kao ostale individue iz njenog okruženja, su načini pomaganja čoveku koji živi sa ovim neurološkim poremećajem.