Simptomi i lečenje atopijskog dermatitisa

Atopijski dermatitis (AD) je hronični recidivirajući ekcem, čije su dominan­tne odlike svrab i suva koža.

U osnovi atopijski dermatitis je imunološki poreme­ćaj, sa dizbalansom dva subseta T-hel-per ćelija (Thl i Th2). Pri tome postoji povišena reaktivnost Th2 ćelija, koje preko svojih limfokina stimulišu sintezu alergen-specifičnih IgE i dovode do akumulacije eozinofila.

Osobe s AD imaju niz opštih sim­ptoma:

• nervna ekscitabilnost
• nesigur­nost
• natprosečna inteligencija
• stalni osećaj hladnoće i paradoksalna vazo-konstrikcija (beli dermografizam)

Koža atopičara je izrazito suva, bez sjaja, s povišenom permeabilnošću i po­višenim pH. Konstitucionalno je iritabil-na, a pruritus je najraniji simptom bolesti, redovno je prisutan i može biti vrlo jak (povišen rfstflrnin, snižen prag za pruri­tus, v. etiopatogeneza), tako da nastaje circulus vitiosus: svrab-češanje-svrab.

Kožne manifestacije se neprekidno menjaju, s periodima egzacerbacija i remi­sija i obično su vezane s različitim provo­kativnim faktorima.

Oko 70% atopičara oboleva u prvim godinama života; najranije promene se mogu javiti već u III mesecu.Kao posledica svih navedenih abnor­malnosti nastaje dizimunitarni circulus vitiosus i atopija.

Eczema infantum 

Javlja se od 0-2. godine života.

Promene se lokalizuju na obrazima, čelu i bradi, dok je centralni deo lica pošteđen. Mogu se proširiti na kapilicijum, pregibe i predeo članaka, a u teškim slučajevima dolazi do generalizacije oboljenja. Pro­mene su eksudativne i ekcemskog tipa i sastoje se od nejasno ograničenih plaža sa eritemom, edemom, papulo-vezikulama, vlaženjem i krustama. Svrab može biti ta­ko intenzivan, da onemogućava spavanje. Na trupu mogu imati numulami izgled lezije se spontano povlače krajem II go­dine života kod 50% dece.

Prurigo Besnier

Javlja se posle II godine života.

Oboljenje se lokalizuje u kubitalnim i politealnim pregi­bima, na vratu, okolini zglobova, zatim i na drugim predelima. Promene se mo­gu razviti prelaskom prethodne forme u hronični oblik, ili nastati de novo. Jav­ljaju se u vidu nejasno ograničenih plakova sa lihenifikacijom i deskvamacijom. Povremeno na ovim lezijama mo­gu nastati akutni ekcemski naleti.

Klinička slika kod odraslih

Lihenifikovani plakovi se vide u pregibima, u anogenitalnoj regiji, ali i po ostaloj koži. Pored ovoga česti su pruriginozni čvorovi, tragovi češanja i hronični ek­cem šaka, i/ili stopala, inflamacija oko očiju, što odgovara kliničkoj slici difuznog atopijskog dermatitisa.

Tok bolesti je hroničan, s remisijama i egzacerbacijama. Kod većine pacije­nata dolazi do remisije posle puberteta ili do 30. godine života. Kod manjeg broja obolelih hroničan recidivirajući tok se održava u toku celog života.

Kod AD, kao izraz atopije, često se razvija preosetljivost na polen, što se može manifestovati u vidu bronhijalne astme i/ili polenskog rinitisa. Alopecia areata se može javiti kao udruženo obo­ljenje i njen tok je ozbiljan (v. alopecia areata).

Komplikacije nastaju usled infekci­je stafilokokama (kolonizacija) i virusi­ma (snižen celularni imunitet). Eczema herpeticum nastaje usled superinfekcije virusom h. simplex, s lezijama po celoj koži i slikom koja podseća na varičelu; opšte stanje je ozbiljno poremećeno, sa visokom temperaturom, a može se javiti viremija i encefalitis. Može ugroziti i ži­vot bolesnika, posebno kod male dece gde oboljenje predstavlja prvi kontakt s ovim virusom.

Prisustvo atopijskog sindroma se može potvrditi RAST testom ili intrakutanim testovima, da bi se utvrdilo postojanje alergen-specifičnih IgE antitela prema kućnoj prašini, polenu, životinjskoj peruti (mačka, pas), plesni; kod 20% paci­jenata s kliničkom dijagnozom, dobijaju se negativni rezultati. U diferencijalnoj dijagnozi mogu se javiti dijagnostičke teškoće u odnosu na siedeće bolesti: kontaktni iritantni i alergijski dermati-tis, kod odojčadi seboroični dermatitis, miliaria rubra. Pošto nema kliničkih, histoloških ili laboratorijskih markera za AD, značajan je skup znakova/simp­toma: bar tri »major« i tri »minor« zna­ka/simptoma su potrebna za postavlja­nje dijagnoze AD.

Lečenje

Dobar efekat ima primena fototerap i-je i fotohemoterapije. S uspehom se sprovode sledeći oblici lečenja: UVA, UVB, PUVA, UVA+UVB, UVA-1 (talasna dužina 340-400 nm). UVB se ne daje kod akutnih egzacerbacija, već je ograničena na hronične slučajeve. PU­VA je vrlo uspešna, ah je praćena neže­ljenim efektima (»rebound-fenomen« i kanceri kože).

Drugima se dopalo i ovo:

• Provereni napitci koji leče urinarne infekcije
• Pomoć kod alergije na ambroziju
• Nekoliko razloga zašto je rogač koristan za vaše zdravlje
• Simptomi i lečenje gljivica kod muškaraca
• Simptomi koji vas upozoravaju na moždani udar