Uvek spavajte na tvrdoj postelji
Procenjuje se da oko 80 odsto ljudi makar jednom u toku života doživi bolove u lumbalnom predelu, poznate kao krstobolja. U medicini se ovaj bol oznacava kao lumbalni bolni sindrom.
– Lumbalni sindrom se obicno javlja naglo, odnosno akutno, ali je on zapravo posledica višegodišnjih degenerativnih promena kicmenog stuba. Povrede, zapaljenska oboljenja, tumori i okluzivne bolesti arterija znatno su redji uzroci – objašnjava dr Nemanja Zaric.
Zašto se javljaju
Ove degenerativne promene nastaju sa starenjem, zbog smanjenja elasticnosti struktura koje zajedno formiraju kicmeni stub kao celinu, pa stoga ne cudi staro medicinsko pravilo da „smo stari onoliko koliko su nam stari krvni sudovi i kicmeni stub“. Jedan od osnovnih razloga za pojavu lumbalnog bola jesu protruzija i prolaps, odnosno delimicno i potpuno prodiranje medjupršljenskog diska, koji nastaju upravo kao posledica tih degenerativnih promena. Kicmeni stub coveka sastoji se iz 33 medjusobno povezana pršljena. Izmedju dva susedna pršljena nalazi se struktura poznata kao medjupršljenski disk. Medjupršljenski disk se sastoji iz dva dela. Spoljašnji deo, nazvan fibrozni prsten, sastoji se uglavnom iz kolagena. Unutrašnji deo, ili jezgro, takodje sadrži kolagen, ali drugacijeg tipa u odnosu na fibrozni prsten, te sadrži veci procenat vode.
Vremenom dolazi do oštecenja medjupršljenskog diska, sušenja jezgra i stvaranja pukotina u fibroznom prstenu. Na ovakvom terenu najpre dolazi do prodiranja jezgra kroz fibrozni prsten cija je spoljašnja površina dobro inervisana te se javlja lokalizovani bol. Medjutim, obicno usled podizanja nekog težeg predmeta ili naglih uvrtanja kicmenog stuba može doci do daljeg prodiranja jezgra kroz prsten i pritiska na prednje korenove nerava koji polaze iz kicme. Ukoliko istovremeno dodje do rascepa tzv. uzdužnog ligamenta, koji spaja susedne pršljenove, onda govorimo o prolapsu medjupršljenskog diska, odnosno o diskus herniji. Dakle, prskanje fibroznog prstena i delimicno ili potpuno prodiranje jezgra pri naglom naporu, što izaziva veoma jak bol, samo su završna faza prethodnih višegodišnjih oštecenja u promena u medjupršljenskom disku.
Dijagnoza
Dijagnoza diskus hernije se postavlja na osnovu karakteristicne klinicke slike, rendgenografije kicmenog stuba, ali je od znatno vece pomoci kompjuterizovana tomografija ili magnetna rezonancija lumbalnog predela koje mogu tacno da otkriju nivo na kojem je došlo do pritiska na nerve. Kod vecine bolesnika lecenje se sastoji iz strogog mirovanja u postelji sa ravnom tvrdom podlogom uz uzimanje lekova protiv bolova. Isto tako treba sedeti na tvrdim stolicama, a ponekad se primenjuje i steznik. Uz njih se cesto daju i kortikosteroidi koji povoljno deluju na smanjivanje zapaljenskog otoka nastalog zbog mehanickog pritiska. Pacijentima se zabranjuje kupanje u vrucoj vodi i odlazak u saunu, kao i podizanje teških predmeta. Nikako se ne savetuje samostalno izvodjenje vežbi, vec je obavezna konsultacija sa fizijatrom ili fizioterapeutom, te se nakon smirivanja akutnih bolova pristupa fizikalnoj rehabilitaciji. Hirurško lecenje je neophodno u onim slucajevima kada postoje teški neurološki ispadi, oštecenje funkcije mišica zatvaraca mokracne bešike i rektuma, slabost donjih ekstremiteta ili njihova oduzetost.
Gde se javljaju bolne promene
Hernijacija diskusa se najcešce javlja na mestima izloženim najvecem opterecenju, a to su segmenti izmedju cetvrtog i petog lumbalnog pršljena, i izmedju petog lumbalnog pršljena i sakruma. U klinickoj slici dominira bol, koji je veoma jak, nastaje naglo i lokalizovan je u lumbosakralnom predelu, koji je pracen osecajem žarenja ili paljenja u jednoj ili obe noge (lumboišijalgija). Kao reakcija na bol, javlja se refleksni zaštitni grc mišica sa odgovarajuce strane, kao pokušaj da se intenzitet bola smanji. Usled pritiska na senzitivna vlakna javlja se smanjena osetljivost onih regiona koji su inervisani tim nervnim vlaknima, dok se kod vecih hernijacija javljaju i motorni poremecaji. Tako se kod hernijacije izmedju cetvrtog i petog lumbalnog pršljena javljaju senzorni poremecaji u zadnje-spoljnoj strani natkolenice, spoljnoj strani potkolenice i prednjoj strani stopala do palca, kao i nemogucnost bolesnika da se podigne na pete. U slucaju hernijacije izmedju petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena javljaju se senzorni poremecaji na zadnjoj strani noge, peti i spoljnoj strani stopala do malog prsta, kao i nemogucnost bolesnika da stoji ili hoda na prstima.
(bolnica-gm)