Termin masna jetra ustalio se i među lekarima i često menja zvanični naziv steatosis hepatis.
U jetri se, pored mnogobrojnih važnih funkcija, odvija i intenzivna razgradnja masnoća i njihovo taloženje. Ukoliko količina masnoća, najčešće triglicerida, premaši kapacitet jetrinih ćelija za njihov metabolizam, one se u njima talože. Masna jetra predstavlja, dakle, taloženje masnoća u jetrinim ćelijama i poremećaj njihove funkcije.
Ovo nije prava bolest i najčešće ne stvara ozbiljne probleme, ali predstavlja opasnost od razvoja drugih težih oboljenja, zapaljenja, fibroze, ciroze, pa i raka i alarm je da se hitno nešto mora preduzeti.
Najčešće je masna jetra posledica hroničnog alkoholizma mada se može javiti i kod osoba koje povremeno konzumiraju alkohol ili posle akutnog teškog pijanstva. Kada se trigliceridi toliko nagomilaju da predstavljaju 5 do 10% mase jetre, nastale promene postanu vidljive na ultrazvučnom pregledu.
Dijagnoza se uglavnom postavlja slučajno. Pacijenti najčešće nemaju izražene simptome, sem u slučaju kada se masa jetre značajno uveća (i do dva do tri puta), pa izaziva blagu mučninu, osećaj pritiska ispod desnog rebarnog luka i poremećaj koncentracije transaminaza ili alkalne fosfataze.
Alkohol kao značajan faktor rizika
Najvažniji terapijski postupak je prekid unošenja alkoholnih pića. Već posle pet do sedam nedelja od početka apstinencije mogu se primetiti znaci poboljšanja jetrine funkcije i njene regeneracije. Osim toga, promena načina ishrane predstavlja važnu nefarmakološku meru.
Unos hrane bogate omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama (riba, morski plodovi, soja itd) i smanjenje unosa hrane bogate omega-6 polinezasićenim masnim kiselinama (životinjske masti, crveno meso i dr) predstavljaju standardnu proceduru.
Fizička aktivnost i izbegavanje izlaganja toksičnim supstancijama ili primena nekih lekova mogu biti od velike pomoći. Većina pacijenata pije surutku (posebno od kozjeg mleka) i to je medicinski gledano potpuno opravdano.
Biljni preparati za regeneraciju jetrinih ćelija
Do sada je dokazano za više biljnih preparata da mogu da pomognu regeneraciju jetrinih ćelija, ubrzano čišćenje od triglicerida i smanjenje upalnog procesa. Među biljkama koje imaju hepatoprotektivne supstancije prednjače žuti šipak, gospin trn (sikavica, divlja artičoka) i maslačak.
Ekstrakt sikavice, jednog od najčešće primenjivanih suplemenata, deluje popravljanjem strukture i funkcije ćelijske membrane i sprečava nagomilavanje kolagena. Slično dejstvo ekstraktu sikavice ima i mešavina himalajskih biljaka koja se prodaje pod različitim komercijalnim imenima.
Preparati ili hrana bogata omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama pomera redoks potencijal ćelije u smislu antioksidativnih procesa i pomaže čišćenju jetrinih ćelija od nagomilanih masnoća.
Preparati sa hepatoprotektivnim dejstvom
Među mnogobrojnim preparatima na tržištu sa hepatoprotektivnim dejstvom ipak se ističe preparat koji sadrži esencijalne fosfolipide iz zrna soje, veoma slične endogenim fosfolipidima u našem organizmu.
Upravo zbog toga ovi fosfolipidi i esencijalne masne kiseline koje ovaj preparat sadrži obnavljaju oštećene ćelijske membrane, normalizuju ćelijsku propustljivost, uspostavljaju normalan ćelijski metabolizam i stimulišu regeneraciju jetrinih ćelija.
Osim ovih dejstava, esencijalni fosfolipidi pomažu kod oticanja žuči, sprečavaju nagomilavanje vezivnog tkiva i smanjuju oksidativni stres i zapaljenski proces.