Saveti kako da ublažite nastanak srčanih bolesti
Istraživanja su pokazala da se rizik od nastanka srčanih bolesti može drastično smanjiti usvajanjem određenih navika.
Postoje faktori rizika za nastanak srčanih bolesti:
– visok krvni pritisak
– pušenje
– dijabetes tipa 2
– gojaznost
– visok nivo holesterola
– stres
– manjak fizičke aktivnosti
Morate se upoznati sa faktorima rizika za nastanak srčanih bolesti i onda početi preduzimati korake kojima ćete taj rizik svesti na minimum.
Posetite lekara
Ovo je prvi korak. Čak i ako verujete da je sa zdravljem vašeg srca sve u redu, svakako posetite lekara koji će vam pomoći u proceni rizika za nastanak srčanih bolesti. Lekar treba da zna porodičnu anamnezu, a potrebno je redovno raditi određene testove. Morate znati koliki vam je nivo holesterola i pritiska.
Kada je u pitanju holesterol, treba znati sledeće:
– nivo ukupnog holesterola – poželjno je da bude manji od 200mg / dl
– nivo dobrog (HDL) holesterola – poželjno je da bude veći od 60mg / dl
– nivo lošeg (LDL) holesterola – poželjno je da bude manji od 100mg / dl
– nivo triglicerida – poželjno je da bude manji od 100mg / dl.
Prestanite da pušite
Pušenje je loše za vaše zdravlje. Dim cigarete sadrži više od 200 opasnih hemijskih jedinjenja. Istraživanja su pokazala da pasivno pušenje takođe ima štetno delovanje na zdravlje. Pušenje je jedan od vodećih uzročnika bolesti kardiovaskularnog sistema, povećava rizik od nastanka visokog krvnog pritiska, ubrzava rad srca i otežava cirkulaciju krvi.
Pušenje otežava rad pluća, zbog čega svakoj ćeliji u telu počinje nedostajati kiseonik. Tada krv počinje otežano cirkulisati telom, srce ne dobija dovoljnu količinu hranljivih materija, počinje raditi pod konstantnim naporom i povećava se rizik od nastanka bolesti.
Promenite prehrambene navike
Nije važno jeste li mršavi ili gojazni, treba usvojiti zdrave prehrambene navike. Ako nemate problema sa suvišnim kilogramima, to ne znači da se smete hraniti nezdravo. Nezdrava ishrana povećava rizik od nastanka srčanih bolesti.
Svome telu treba obezbediti ono što mu je potrebno kako bi moglo normalno funkcionisati. Prehrambene navike menjajte uz pomoć lekara ili nutricionista, a vodite se sledećim osnovnim smernicama.
Povećajte unos voća i povrća ali, budite umereni sa unosom voća jer je ono izvor šećera. Jedna porcija voća dnevno je dovoljna. Što se povrća tiče, tu ćete teško preterati.
Povećajte unos integralnih žitarica jer su žitarice odličan izvor vlakana i pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.
Izaberite zdrava ulja koja ne sadrže trans masne kiseline. Ograničite unos masti, putera i margarina kako biste sprečili povećanje nivoa holesterola.
Povećajte unos nemasnog mesa poput ćuretine, piletine i nemasne govedine. Crveno meso jedite najviše jednom nedeljno.
Održavajte zdravu telesnu težinu
Ako vodite borbu sa suvišnim kilogramima, dajte sve od sebe kako biste ih izgubili. Nakon toga se potrudite održati zdravu telesnu težinu. To ćete postići promenom svakodnevne rutine: pripazite na porcije obroka, smanjite unos šećera i svaki dan doručkujte.
Što više budite aktivni
Nije dovoljno samo se zdravo hraniti, telu je potrebno više.
Vežbajte barem 30 minuta svaki dan jer vam redovno vežbanje donosi niz prednosti:
– uvećava nivo energije
– smanjuje stres
– popravlja raspoloženje
– popravlja koncentraciju
– povećava procenat koštanog i mišićnog tkiva
Jačajte imunitet
Možete raditi bilo koju aktivnost u kojoj uživate. Ako imate problema sa zglobovima, preporučuje se plivanje. Najbolje je da počnete umereno, a potom intenzitet vežbanja postepeno povećavate. Kako će se kapacitet pluća povećavati i fizička kondicija biti sve bolja, tako ćete moći povećavati intenzitet treninga.
Pripazite na nivo šećera u krvi
Ako patite od dijabetesa tipa 2, svakako se potrudite da ga što bolje kontrolišete. Istraživanja su pokazala da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka srčanih bolesti. Previsok nivo šećera u krvi može da izazove oštećenja unutrašnjih organa.
Nivo šećera u krvi ćete najbolje kontrolisati tako da pripazite na ishranu. Nepravilna ishrana će uzrokovati povećanje nivoa glukoze, a pankreas neće biti u stanju da proizvede dovoljan nivo insulina kako bi se rešio suvišnog šećera.
Pripazite na nivo stresa
Stres je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti. Hroničan stres utiče na rad svakog unutrašnjeg organa. Telo je tada pod konstantnim naporom. Stresore ne možete izbeći, ali možete kontrolisati način na koji reagujete na stres. Hroničan stres može da izazove probleme kao što su visok nivo krvnog pritiska, gojaznost i visok nivo holesterola.
Sa stresom se morate pre ili posle naučiti nositi, a postoji nekoliko jednostavnih smernica:
– razvijte grupu podrške i meditirajte
– izdvojite vreme samo za sebe
– svako veče dovoljno spavajte
– bolje se organizujte
Nemojte dopustiti da stres upravlja vašim životom.