Problemi sa cirkulacijom nastaju kada je protok krvi smanjen i ograničen u delovima tela poput šaka, stopala, mozga, srca, pluća. Naslage koje se stvaraju na zidovima krvnih sudova otežavaju protok krvi i dovode do stvrdnjavanja zidova arterija. Neke od bolesti koje mogu biti uzrokovane lošom cirkulacijom jesu hipertenzija, moždani i srčani udar, varikoziteti vena, Rejnoldov sindrom, stvaranje tromba, bolesti bubrega, bolesti srca, bolesti perifernih arterija.
Generalno, loša cirkulacija u organizmu dovodi do:
- utrnulosti, peckanja, gubitka osećaja u ekstremitetima
- hladnih šaka, stopala, ušnih školjki
- gubitak kose
- vrtoglavice
- mučnine
- suve i ispucale kože
- proširenja vena
- otoka
- glavobolje
- grčeva u mišićima
- peruti
- gubitka pamćenja
Medicinska stanja i navike koje mogu doprineti i pogoršati već postojeću lošu cirkulaciju su pušenje, anksioznost, visok holesterol, srčani problemi, anemija, astma, alergije na hranu, bronhitis, zapaljenje pluća, emfizem i mnogi drugi. Doktor mora pre svega da ustanovi uzrok loše cirkulacije pre nego što odredi tretman.
Blaži oblici loše cirkulacije mogu biti izlečeni redovnim vežbama i dijetom. Pacijent treba redovno i umereno da vežba, a ishrana treba da bude sa manje masti i bogata vlaknima. Ako je pacijent teže pokretan zbog posledica moždanog udara ili nečeg sličnog redovno vežbanje uz tuđu pomoć takođe može biti od koristi u poboljšanju cirkulacije.
Hrana koja poboljšava cirkulaciju je voće, posebno ono bogato vitaminom C i likopenom. Ono što je korisno da se koristi u ishrani su citrusi, lubenice, paradajz, koštunjavo voće bogato vitaminom B3 i pri tome izbegavajte masnu i zaslađenu hranu.
Dijeta i vežbanje trebaju biti sprovedeni tempom koji vama odgovara. U težim slučajevima dijeta i vežbe trebaju biti sprovedene tačno prema određenom planu nutricioniste i doktora.