Pravilna ishrana u toku vrelih dana

U letnjem periodu, za koji su karakteristične visoke dnevne temperature, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, s obzirom da se određen deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote.

Na prvom mestu potrebno je unositi mnogo više tečnosti nego hrane.

Češći, a manji obroci

Kada je u pitanju izbor hrane, savetuje se pre svega veći unos povrća, svežeg ili spremljenog kuvanjem ili grilovanjem, kao i svežeg voća.

Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurti, kisela mleka uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže.

Treba smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine. Ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda.

Žitarice, na primer, treba unositi svakodnevno u manjoj količini, kao hleb i musli, a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.

I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana. Često preko dana zbog velikih vrućina izbegavamo obroke, da bi u večernjim satima pojeli jedan obilan obrok što je nepoželjno pre svega zato što se unosom veće količine hrane opterećuju organi za varenje, hrana se sporije vari i slabija je iskoristljivost hranljivih sastojaka. Poželjni su češći, manje obilni obroci.

Dosta tečnosti

Jako je bitno tokom vrućina unositi dosta tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od šest do osam čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja.

Ne preporučuje se nadoknada tečnosti samo unosom sokova, bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača.
Poželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja od nane ili sveže ceđenog voćnog soka. Neophodno je izbegavati gazirane napitke i veću količinu kafe, a alkoholna pića su zabranjena.

Foto pixabay
Autor/Izvor kucnilekar

Komentari su zatvoreni..