Dijabetes je bolest koju karakteriše povećan nivo glukoze (šećera) u krvi. Postoje dva osnovna tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2.
Dijabetes tip 1 je autoimuna bolest u kojoj telo uništava ćelije koje proizvode inzulin, što dovodi do nedostatka inzulina. Ova vrsta dijabetesa obično se javlja u detinjstvu ili ranoj mladosti.
Dijabetes tip 2 je metabolička bolest u kojoj telo ne proizvodi dovoljno inzulina ili ga ne koristi na ispravan način. Ova vrsta dijabetesa je najčešća i obično se javlja u starijoj životnoj dobi, povezan s prekomernom telesnom težinom i neaktivnim načinom života.
Simptomi dijabetesa uključuju:
- čestu žeđ
- povećanu potrebu za mokrenjem
- umor
- gubitak težine
- glavobolje
- osećaj gladi
- suva koža
- zamagljen vid
- teskobu
Hronične komplikacije uključuju kardiovaskularne bolesti, neuropatske probleme, bolesti bubrega, bolesti očiju i amputacije ekstremiteta.
Prevencija tipa 2 dijabetesa zahteva promenu načina života, održavanje zdrave telesne težine, uključujući fizičku aktivnost i zdravu ishranu, unutar drugih faktora rizika.
Lečenje
Lečenje dijabetesa tipa 1 i tipa 2 razlikuje se po nekim aspektima, ali oba tipa zahtevaju kontrolu nivoa glukoze u krvi kako bi se sprečile komplikacije.
Dijabetes tip 1 zahteva stalnu primenu inzulina putem injekcija ili pumpa za inzulin. Pacijenti treba da se edukuju kako da pravilno koriste inzulin i kako da ga prilagode ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Dijabetes tip 2 se u početku može kontrolisati putem promene načina života, kao što su održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana. Ukoliko nije dovoljno, lekovi koji pomažu u regulaciji nivoa glukoze u krvi, kao oralni hipoglikemijski lekovi ili inzulin mogu biti propisani.
Vrlo važno je da pacijenti s dijabetesom redovno prate svoje krvne šećere, kao i da se konsultuju sa svojim lekarom i dijetetičarom kako bi se prilagodili potrebi svakog pojedinačnog pacijenta.
U slučaju komplikacije, kao što su bolesti srca, bubrega, očiju i neuropatija, lečenje se može proširiti i na druge specijaliste, kao što su kardiolog, nefrolog, oftalmolog, neurolog.
Ishrana
Zdrava ishrana za osobe sa dijabetesom slična je zdravoj ishrani za bilo koga drugog.
Trebao bi uključivati raznovrsnu hranu bogatu hranljivim materijama i biti umeren u kalorijama, s naglaskom na: voće i povrće cele žitarice nemasne proteine, kao što su riba, perad i maunarke, zdrave masti, kao što su avokado, orašasti plodovi i maslinovo ulje
Ljudi kod dijabetesa treba da obrate pažnju i na količinu i vrstu ugljeni hidrata koje jedu, jer ugljeni hidrati imaju najveći uticaj na nivo šećera u krvi. Trebalo bi nastojati ograničiti unos dodanih šećera i rafinisanih ugljeni hidrata, kao što je beli hleb, te se umesto toga odlučiti za cele žitarice i minimalno obrađene opcije. Osim toga, osobe sa dijabetesom treba da vode računa o veličini svojih porcija i vremenu obroka, kao i o tome kako određena hrana utiče na nivo šećera u krvi.
Primer jelovnika
Uzorak plana obroka za osobe sa dijabetesom može uključivati:
Doručak:
- Kajgana sa spanaćem i pečurkama
- Tost od integralne pšenice
- Sveže bobice
Ručak:
- Pileća prsa na žaru
- Salata od kinoje sa mešanim zelenilom, paradajzom, krastavcima i vinegret dresingom od pečenog povrća , brokoli, karfiol, paprika)
Užina:
- Grčki jogurt sa medom i mešanim bobičastim voćem
- Šaka badema
Večera:
- Losos sa korom od limuna i začinskog bilja
- Smeđi pirinač
- Povrće na pari ili dinstano (npr. boranija, šargarepa, brokoli)
Desert:
- Sveže voće salata
- Mala porcija tamne čokolade
Ovaj plan obroka je uzorak i treba ga prilagoditi individualnim potrebama i ciljevima. Osoba će možda morati prilagoditi plan obroka i vreme zavise od njegovog režima uzimanja lekova i rasporeda inzulina.