Generic filters
Exact matches only

Poremećaji spavanja i Šta je Narkolepsija? VIDEO

Poremećaji spavanja su stanje koje može utjecati na osobinu zdravlje i kvalitetu života.

Mogu ometati redovno i zdravo spavanje, uključujući nesanicu, trajanje spavanja, nedostatak spavanja, prerano buđenje, loš san, i periodično probuđenje.

Također se mogu pojaviti blaži simptomi kao što su grčevi u nogama, pospanost tijekom dana, i unutarnja napetost.

Postoji više različitih vrsta poremećaja spavanja koje se mogu razlikovati po izvoru i razlozima nastanka.

To uključuje:

  • Primarne poremećaje spavanja: Ove se poremećaje mogu povezati s određenim genetskim osobinama ili neurološkim stanjima. U to spadaju nesanica, apneja, sindrom nesanice, nesanica uzrokovana stresom, i druge.
  • Sekundarne poremećaje spavanja: Ove se poremećaji javljaju zbog različitih vanjskih i unutarnjih čimbenika, kao što su lijekovi, bolesti, stres, i druge. U ovu kategoriju spadaju nesanicu, trajanje spavanja, nedostatak spavanja, i prerano buđenje.

Poremećaji spavanja mogu biti uzrokovani različitim fiziološkim, mentalnim, i psihološkim stanjem.

Šta je Narkolepsija?

Narkolepsija je hronična neurološka bolest koja se karakteriše napadima neprospavane pospanosti tokom dana i nagle pojave sna.

Osobe sa narkolepsijom često padaju u san u bilo kojem trenutku, čak i u toku aktivnosti kao što su govor, vožnja ili jedenje.

Narkolepsija takođe može uključivati halucinacije uoči zaspivanja i ujutru, kao i mišićni paralizu tokom sna.

Uzroci narkolepsije nisu potpuno razjašnjeni, ali se veruje da su uključeni faktori kao što su genetika, autoimune bolesti i infekcije.

Lečenje narkolepsije može uključivati lekove koji pomažu u kontroli pospanosti i noćnog sna, kao i promjene u životnom stilu i načinu funkcioniranja.

Bolest je posebno zanimljivaa zbog toga što su izazivači katapleksičke krize i naglog usnivanja snažne emocije (iznenađenje, ljutnja, radost), a interesantno je i što je narkolepsija uglavnom bolest mladih ljudi, u dobu od 15. do 30. godine.

Ovaj poremećaj spavanja se javlja kod jedne ili dve od hiljadu osoba, te nije tako retka – deset puta je ređa od epilepsije, ali deset puta češća od bolesti motornog neurona i mnogi je prema zastupljenosti porede sa multiplom sklerozom ili Parkinsonovom bolešću.

 

Kako se leći Narkolepsija?

Narkolepsija se trenutno ne može potpuno izlečiti, ali simptomi se mogu učinkovito kontrolisati. Terapija za narkolepsiju obično uključuje sledeće:

  1. Lekovi: Postoje lekovi koji se koriste za kontrolu napada pospanosti tokom dana, kao što su modafinil i stimulansi CNS-a.
  2. Kontrola sna: Stručnjak za spavanje može vam preporučiti dnevne snažne rutine i postaviti pravila oko spavanja kako bi se pomoglo održavanju kvalitetnog sna.
  3. Promjena životnog stila: Dnevne vežbe, pravilna ishrana, izbegavanje kofeina i alkohola, te pravilna rutina spavanja mogu pomoći u kontroli narkolepsije.
  4. Psihoterapija: Terapije poput kognitivno-bihejvioralne terapije mogu pomoći pacijentima da nauče kako bolje funkcionirati sa svojom bolesti i smanjiti stres i tesnobu povezane sa njom.

 

Napomena: Lečenje narkolepsije mora biti planirano u saradnji sa stručnjakom za spavanje i ne bi se trebalo započinjati bez medicinske preporuke.

Važno je napomenuti da lijekovi i terapije koje su učinkovite za jednu osobu možda neće funkcionirati isto tako učinkovito za druge, pa je potrebno vreme i truda da se pronađe pravi pristup za kontrolu simptoma.

 

Mesečarenje (somnabulizam)

Somnabulizam ili mesečarenje je daleko je poznatija vrsta non-REM parasomnije, takođe poremećaja u kome se pacijent ne razbuđuje u potpunosti. “Mesečar” se ne seća šta se događalo tokom epizoda njegovog lutanja, ustajanja i tumaranja po stanu uz možda još neku prostiju ili složeniju radnju, a te epizode mogu da budu i vrlo burne.

Kad je o lečenju reč, mesečarenje se kontroliše primenom bezbednosnih i posebnih higijensko-dijetetskih mera za pacijenta.

 

Noćni strahovi (Pavor nocturnus)

Noćni strahovi su praktično neodvojivi od hodanja u snu, ali je za taj poremećaj karakteristična izraženija vegetativna aktivacija (preznojavanje, lupanje srca, duboko disanje, strah).

Epizode noćnog straha koje se najčešće nastavljaju (ili počinju) hodanjem u snu/mesečarenjem, čine jedan entitet, a po mehanizmu nastanka sličan je razbuđivanju sa konfuznošću.

Foto FreePik
Komentari
Loading...