Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja biljka, visoka 1–2 m.
Sva je od mekih belih dlaka rutava. Ima beličasto, runjavo, plitko usečeno lišće, pod prstima
meko kao kadifa. Stablo je jednostavno ili je slabo gra nato i uspravljeno.
Cveće je bledoružičasto. Raste na vlažnim mestima, a naročito na rečnim ostrvima i na vodoplavnom zemlji štu kraj većih reka.
Od belog sleza se koristi koren i list a ređe i cvet. Koren treba da je oljušten i beo. U korenu belog sleza ima 30–35% sluzi, oko 35% skroba, oko 10% pektina, oko 10% šećera i drugih sastojaka. U njemu je sluz glavni lekoviti činilac.
Beli slez je dobar protiv bolova u prsima, promuklosti, teškog disanja, kašlja, pljuvanja krvavog ispljuka i drugih plućnih bolesti. Kad pomešate sa belim slezom malo ( na vrh noža) podbela i kopitnjaka, i kad se taj odvar pije sa medom, onda on leči i najstariji kašalj, koji izbacuje sukrvicu.
Pri zapaljenju krajnika treba ispirati grlo odvarom belog sleza svakog sata po jednom.
Protiv zapaljenja, kod žena njime treba ispirati polne organe unutra i spolja, svaki dan po dva puta.
Kod otoka obraza zbog zubobolje ili slomljenog zuba, tada treba često ispirati usta i desni odvarom belog sleza, i obložiti spolja otečeni obraz utucanim celerom pomešanim sa
uljem. Oblog treba da je topao.
Korist ove biljke traži da se ona neguje i čuva u svakoj kući, umesto onog cveća od koga niko nikakve koristi ne dobija.
Koren belog sleza je naročito pogodan za spremanje macerata ili tzv. hladnog odvara protiv kašlja kod dece.
Taj odvar treba da se sprema ovako: punu kašiku sitno isečenog korena od belog sleza treba
preliti sa 200–300 grama obične čiste hladne vode, dobro promešati i ostaviti da stoji pola sata u poklopljenom sudu. Za to vreme treba promešati još koji put. Posle toga procediti kroz čistu retku tkaninu.
Ovako se ekstrahuje samo lekovita sluz. Dobijena tečnost se može po želji i zagrejati da proključa, zasladi se medom ili šećerom i pije po jedna kafena šoljica nekoliko puta na dan. Pre upotrebe se uvek malo zagreje, jer je tako prijatniji za piće.
Melemi od korena belog sleza
Čaj se priprema i pije drugačije nego ostali čajevi, jer se pogrešnom pripremom gubi lekovito dejstvo. Pravilan način pripreme ovog čaja je sledeći: 2 kašičice korena belog sleza se prelije sa 2,5 dl mlake ili hladne vode i ostavi se barem 1 sat, idealno 2 sata, da bi se stvorilo dovoljno sluzi. Nakon toga čaj se zagreje (samo da ne bi bio hladan), doda se malo meda i pije tri puta na dan.
Praktično je da se odjednom napravi veća količinu koja se konzumira ceo dan. Čajem od korena belog sleza se može i ispirati nos, kapaljkom, 1 – 2 kapi tri puta na dan. Taj recept je vrlo delotvoran kod zapušenog nosa, a dovoljno je blag pa se sme primenjivati i na maloj deci.
Ovaj čaj može pomoći i kod crevnih bolesti jer reguliše stolicu: pomaže i kod proliva i kod zatvora. Takođe, koristi se kod problema s mokraćnom bešikom, otežanog mokrenja, upale bešike i bubrega.
Slez kao hrana
U osušenom korenu belog sleza ima vrlo mnogo hranjivih saastojaka: kako sadrži oko 75 % ugljenohidrata, važan je izvor skroba i šećera u slučaju nestašica pa, ako je potrebno, može poslužiti za pripremanje hrane.
Koren belog sleza je slatkast i sunđeraste strukture tako da se u prošlosti koristio kao povrće.