Kakva je bolest Ateroskleroza? Da li pogađa i mlade ljude? VIDEO
Ateroskleroza je bolest koja se odnosi na postepeno nakupljanje masnih supstanci, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci unutar arterija (krvnih sudova koji prenose krv od srca do različitih delova tela).
Ovo nakupljanje, poznato kao aterosklerotski plak, može vremenom da suzi i ošteti arterije, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Ateroskleroza obično napreduje tokom dužeg vremenskog perioda i može uticati na različite arterije u telu.
Kada se aterosklerotski plakovi formiraju u koronarnim arterijama koje snabdevaju srce krvlju, to može dovesti do bolesti koronarnih arterija (CAD) i potencijalno izazvati srčani udar.
Takođe, ateroskleroza u karotidnim arterijama koje snabdevaju mozak krvlju može povećati rizik od moždanog udara.
Glavni faktori rizika za razvoj ateroskleroze su pušenje, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi, dijabetes, gojaznost, genetska predispozicija i nezdrava ishrana.
Prevencija ateroskleroze podrazumeva održavanje zdravog načina života, kao što je prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska i holesterola, redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana.
Lečenje ateroskleroze može uključivati promene načina života, kao i lekove koji snižavaju holesterol i krvni pritisak.
U nekim slučajevima, aterosklerotski plak se može ukloniti operacijom ili postavljanjem stentova za otvaranje suženih arterija.
Da li pogađa i mlade ljude?
Da, ateroskleroza može da pogodi i mlade ljude, iako je češća kod starijih. Rizik od razvoja ateroskleroze raste sa godinama, ali neki mladi ljudi sa određenim faktorima rizika takođe mogu biti izloženi bolesti.
Faktori rizika za aterosklerozu uključuju:
Pušenje:
Pušenje je snažan faktor rizika za razvoj ateroskleroze, a mladi pušači su podložni ovom riziku.
Nasledna predispozicija:
Ako imate porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti, posebno ako se javljaju u mlađoj dobi, rizik od ateroskleroze može biti povećan.
Dijabetes:
Mladi ljudi sa dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja ateroskleroze, jer visok nivo šećera u krvi može oštetiti arterije.
Visok krvni pritisak:
Visok krvni pritisak može oštetiti arterije i povećati rizik od ateroskleroze, a stanje može uticati na ljude svih uzrasta.
Visok holesterol:
Povišeni nivoi LDL holesterola (lošeg holesterola) u krvi povećavaju rizik od stvaranja aterosklerotskih plakova.
Nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti:
Konzumiranje nezdrave hrane sa visokim sadržajem masti i šećera i nedostatak fizičke aktivnosti može povećati rizik od ateroskleroze u svim starosnim grupama, uključujući mlade.
Važno je da mladi ljudi obrate pažnju na ove faktore rizika i pokušaju da ih kontrolišu kako bi smanjili verovatnoću razvoja ateroskleroze.
Redovni medicinski pregledi i pravilno upravljanje zdravljem mogu pomoći u identifikaciji i upravljanju potencijalnim rizicima, čak iu mlađem uzrastu.
Koji su simptomi?
Ateroskleroza je često asimptomatska u svojim ranim fazama, što znači da se plakovi u arterijama mogu razviti bez ikakvih uočljivih simptoma.
Simptomi obično počinju da se pojavljuju kada su arterije ozbiljno sužene ili blokirane, ograničavajući protok krvi do određenog organa ili tkiva.
Simptomi ateroskleroze zavise od toga koje su arterije zahvaćene i koji organ ili deo tela dobija smanjen protok krvi.
Najčešći simptomi uključuju:
Angina pektoris: Ovo je bol u grudima ili nelagodnost koja se javlja kada srce ne dobija dovoljno kiseonika zbog suženih koronarnih arterija.
Angina se obično oseća kao pritisak, stezanje, peckanje ili bol u grudima i može se proširiti na vrat, vilicu, ramena ili leđa.
Moždani udar: Ako su arterije koje snabdevaju mozak sužene ili blokirane, to može dovesti do moždanog udara. Simptomi moždanog udara uključuju iznenadnu promenu govora, peckanje, slabost, gubitak ravnoteže ili iznenadne probleme sa vidom.
Bolest perifernih arterija: Ako su arterije na nogama sužene, to može izazvati bol pri hodanju (povremeno klaudikacija) ili promene u boji i teksturi kože na nogama.
Srčani udar: Ako su arterije koje snabdevaju srce blokirane, to može izazvati srčani udar. Simptomi uključuju bol u grudima, kratak dah, mučninu, povraćanje, vrtoglavicu i znojenje.
Bolest bubrega: Ateroskleroza arterija koje snabdevaju bubrege može dovesti do hipertenzije (visok krvni pritisak) i oštećenja bubrega.
Bolesti creva: Suženje crevnih arterija može izazvati bol u stomaku nakon jela (intestinalna angina) i probleme sa varenjem.
Važno je napomenuti da simptomi ateroskleroze zavise od lokacije suženja arterija i težine bolesti. Mnogi ljudi sa aterosklerozom nemaju simptome sve dok bolest ne napreduje do značajnog nivoa.
Za kontrolu zdravlja srca i arterija važni su redovni lekarski pregledi i konsultacije sa lekarom.
Kada započinje ateroskleroza?
Ateroskleroza je postepen proces koji može početi u ranom dobu, često u detinjstvu, i postepeno napredovati tokom vremena.
Prvi znaci ateroskleroze mogu početi da se razvijaju čak iu adolescenciji.
Međutim, ove početne faze obično ne izazivaju simptome i često ostaju neprepoznate.
Proces ateroskleroze obično počinje kada se sloj masnih supstanci i holesterola akumulira na unutrašnjim zidovima arterija.
Ovo se zove aterosklerotski plak. Plakovi se postepeno povećavaju i mogu postati veći kako se više supstanci nakuplja u arterijama.
Različiti faktori rizika, kao što su pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, gojaznost i genetska predispozicija, mogu ubrzati razvoj ateroskleroze.
To znači da iako proces može početi u ranom dobu, stopa progresije ateroskleroze može značajno da varira između pojedinaca.
Važnost prevencije ateroskleroze uključuje održavanje zdravog načina života, kontrolu faktora rizika i redovne lekarske preglede kako bi se identifikovali potencijalni problemi u ranim fazama.
Rano otkrivanje i upravljanje faktorima rizika može pomoći u usporavanju ili čak zaustavljanju progresije ateroskleroze, smanjenju rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti i poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja.