Osobe koje gotovo u potpunosti izbegavaju slatkiše budu neprijatno iznenađene kada otkriju da imaju karijes, jer su do tada smatrale, iako sasvim pogrešno, kako su slatkiši jedini uzročnici karijesa. Štoviše, postoji nekoliko velikih zabluda po pitanju onoga šta tačno uzrokuje karijes i kvarenje zubi.
Kao i mnogi drugi sistemi u našem telu, oralno zdravlje u velikoj meri oslanja se na bakterije. Postoje milioni bakterija koje žive u našim ustima, neke su dobre, a neke su loše. Ne postoji način na koji se potpuno mogu eliminisati loše bakterije u ustima, ali se njihov broj može ograničiti redovnim četkanjem i čišćenjem zubnim koncem. Dobre bakterije čine dobre stvari kao što je jačanje imunološkog sistema, a loše bakterije uzrokuju karijes i parodontalne bolesti.
Ako je karijes uzrokovan lošim bakterijama, kako se to uopšte odvija? Taj deo odnosi se na šećer. Ono što stavljate u jelo koje jedete izuzetno je važno, a ono što jedete i pijete direktno utiče na vas od trenutka kada dospe u usta. Suprotno mišljenju, šećer se ‘ne lepi’ za zube i uzrokuje karijes, već kada popijete slatka pića ili jedete šećer i ugljenehidrate loše bakterije upravo te šećere i skrob koriste kao hranu. To znači da bilo koji ugljenihidrati mogu doprineti kvarenju zuba, čak i hrana koja deluje potpuno bezopasno.
Kada loše bakterije pojedu ostatke čestica hrane u ustima, proizvode kiselinu koja uništava caklinu. To omekšavanje cakline početak je karijesa, a ako se ništa ne preduzme po tom pitanju, zub će biti sve jače oštećen. Onoga trenutka kada karijes dotakne dentinski sloj (sloj ispod cakline), širi se i proces postaje sve brži te na kraju stiže do živca unutar zuba. Upravo zbog toga, važni su redovni odlasci kod stomatologa jer što se karijes ranije uoči, to će šteta biti manja.
Jedna trećina površine zuba nalazi se između zuba, a to područje je teško dosegnuti četkicom. Zubni rendgen omogućuje da se to područje bolje promotri i dijagnostifikuje kvar zuba, ako ga ima. Zubni je konac jedini način da pravilno očistite taj deo zuba, pa čak i ako koristite najbolju četkicu. Osim toga, zubni konac čuva desne zdravima.
Da bi vaši zubi ostali što duže zdravi, potrebno je pridržavati se nekoliko jednostavnih pravila. Dakako, genetika igra prilično veliku ulogu pa tako neki ljudi imaju prirodno jaču caklinu, a drugi imaju jednostavno veći broj loših bakterija. Važno je imati na umu kako je karijes ‘zarazan’ pa tako loše bakterije mogu kolonizirati iz jednih usta u druga.
Najlakši način umanjivanja pojave karijesa je pravilno i redovno četkanje zuba i čišćenje zubnim koncem odmah nakon obroka ili međuobroka. Takođe ograničavanje šećera i ugljenihidrata uveliko će poboljšati šanse za održavanje jake cakline. Ako niste u prilici oprati zube, barem žvačite žvakaće gume bez šećera jer ćete tako potisnuti proizvodnju pljuvačke i pite vodu kako biste isprali čestice hrane.
Ograničite unos kisele hrane i pića, poput citrusa i vina, a ako imate refluks kiseline, svakako biste se trebali posavetovati sa stomatologom. Bilo koja vrsta gaziranih bezalkoholnih pića, čak i običan sok nagriza caklinu, a ako ih se ne možete odreći, onda ih barem pite na slamku kako biste ograničili izloženost zubi.
Ako imate već štetu na zubima nastalu kiselinom, fluor može pomoći da ojačate caklinu. Kada je reč o oralnom zdravlju, postoje mnoge stvari koje možete učiniti po pitanju prevencije. Zubni karijes deo je života i starenja, no kvalitetna nega i čišćenje zuba mogu znatno doprineti oralnom zdravlju.