Prema prvim informacijama, test “uradi sam” koji se proizvodi u Italiji, funkcioniše tako što “traži” površne proteine koje su karakteristični za virus.
Kako se test radi?
Direktorka Apoteke Beograd objasnila je za RTS da je test vrlo jednostavan za upotrebu korišćenjem uzoraka iz nosa.
„Štapićem koji je sterilan potrebno je da se uđe duboko do korena nosa, što dublje, tu ne sme da se napravi greška da se ne bi otišlo dalje do potrebnog nivoa i da se laganim uvrtanjem izvuče sadržaj iz nosa, blagim pokretima“.
Kada se sadržaj izvuče, dodaje, štapić se uroni u već pripremljenu hemikaliju i onda se pet puta pritisne kako bi se sadržaj i antigeni koji su unutra prisutni eventualno istisnuli u bočicu.
Nakon toga je potrebno sačekati i do 30 minuta da se uradi detekcija, rekla je. Ukoliko je test pozitivan – pojaviće se dve linije.
Postoji nekoliko nedoumica koje treba razrešiti.
Prvo, kako će se znati da li je test pravilno primenjen, ukoliko ne postoji zdravstveni nadzor? Drugo, kako će da se spreči mogućnost zloupotrebe pozitivnih i negativnih testova?
Zbog toga što će njegova validnost teško biti dokazana, sumnja se da će ikada biti u ravni sa PCR ili drugim testom koji se radi u bolnici, ali može da služi kao pomoćno sredstvo za otkrivanje asimtomatskih slučajeva.
Razlika između PCR i antigenskog testa
Dijagnostički testovi, poznati i kao PCR testovi, pokazuju da li neko trenutno ima virus.
Ovim testovima se traže znaci genetskog materijala virusa.
Brzi antigenski test podrazumeva bris grla i utvrđuje prisustvo virusa u gornjem respiratornom traktu i može da se uzme između petog i sedmog dana od početka simptoma.
Postoje i testovi na prisustvo antitela, odnosno serološki testovi koji se rade iz krvi.
Specifična antitela ukazuju na trenutno prisustvo infekcije ili da li je neko već bio zaražen.
IgM antitela ukazuju na trenutu infekciju, a IgG na hroničnu, to jest da je neko već preležao infekciju.