Patlidžan je najbolje konzumirati između avgusta i oktobra.
Veganska kuhinja ga prepoznaje i kao odličnu alternativu za meso jer je dobar izvor proteina.
Svež patlidžan u 100 grama ima tek 24 kalorije, dok kuvan ima 35, uz to je i bogati izvor vlakana, posebno celuloze koja je dobra za probavu, te vitamina B1, K, C, A i folne kiseline.
Ono po čemu je patlidžan vrlo poznat je antioskidans nasunin koji se nalazi u njegovoj kori, a koji štiti naše ćelije od uništenja te koji je sakupljač slobodnih radikala i utiče na izlučivanje viška gvožđa iz organizma. Upravo ovaj antioksidans može uticati na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, kao i prevenciju raka.
U lišću i plodu patlidžana nalazi se solanin, koji se nalazi i u kori krompira i paradajzu, koji je za ljude otrovan, dok biljku štiti . Solanin je zaslužan i za vrlo gorkast ukus patlidžana. Smatra da upravo zbog gorkastog okusa, patlidžan utiče na ublažavanje grčeva u želucu i sličnih probavnih tegoba.
Kako bi se solanin u potpunosti eliminisao, patlidžan se mora na neki način termički obraditi, a postoji niz načina na koji to možete napraviti: na roštilju, na pari, dinstanje ili prženje, odnosno pohovanje.
Patlidžan ima niski glikemijski indeks te je zbog toga vrlo povoljna namirnica za dijabetičare, a hlorogenična kiselina, koja takođe ima antioksidativno delovanje, pomaže i u snižavanju lošeg holesterola.
Kada birate patlidžan, pokušajte ga stisnuti – ako se koža vrati na mesto, znači da je zreo, a ako ostane udubljenje, nije. Kod kuće ih čuvajte na temperaturi oko 10 stepeni, a nemojte ga seći pre spremanja jer se brzo pokvari ako mu je “meso” otkriveno.
Gorki ukus patlidžana možete neutralisati korištenjem soli pre kuvanja. Isecite patlidžan na željenu veličinu te komade posolite i ostavite da tako stoje 30 minuta.
Patlidžan se može kombinovati s velikim brojem namirnica, a smatra se da je komplementarna namirnica koja balansira sve druge ukuse.