Prof. dr Dragan Subotić o najčešćim pulmonalnim bolestima i mogućnostima hirurškog lečenja: Od malignog tumora na plućima umire više ljudi nego od raka debelog creva, dojke i prostate zajedno
I PORED primene savremenih dijagnostičkih postupaka, novih metoda mikrobiološke detekcije, brojnih efikasnih antimikrobnih lekova i vakcina, plućne bolesti i dalje su značajan problem u svim zemljama u razvoju.
Hronični bronhitis i astma na vrhu su liste najzastupljenijih plućnih bolesti, ali se, posebno u zimskim mesecima, povećava i broj obolelih od pneumonije, odnosno upale pluća. A ono što posebno zabrinjava je što je u stalnom porastu broj obolelih od karcinoma pluća.
Karcinom pluća i infekcije pluća i pleure kod nas su najdominantnije bolesti iz domena grudne hirurgije. Maligni tumor na plućima ima najveću smrtnost među svim karcinomima – od njega umire više ljudi nego od raka debelog creva, dojke i prostate zajedno. Sve češće se javlja kod mlađih pacijenata, od 35 i 50 godina, i to sve više kod žena. Ova bolest je i najčešća indikacija za operaciju u grudnoj hirurgiji – oko polovine operisanih su sa ovim oboljenjem.
O ovome u intervjuu za „Novosti“ govori profesor dr Dragan Subotić, direktor Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije i rukovodilac Naučne grupe za grudnu hirurgiju Evropskog respiratornog udruženja.
* Šta je uzrok dramatičnog povećanja broja obolelih od tumora na plućima?
– Na prvom mestu je pušenje. I kod drugih plućnih bolesti pušenje može presudno da utiče na po život opasna pogoršanja hroničnih plućnih volesti kao što su hronični bronhitis, astma i emfizem. Čak je i bolesnike kod kojih se planira operacija pluća teško ubediti da je za uspeh njihove operacije neophodan prekid pušenja najmanje dve nedelje pre operacije. Ponekad se i mi iznenadimo koliko se disajna funkcija poboljša posle, na primer, dve nedelje prekida pušenja pre operacije.
CISTA ZAHTEVA REZ
* KOJE su još infekcije pluća česte kod nas? – Treba pomenuti jednu parazitarnu infekciju, tj. plućnu hidatidozu, poznatiju kao „ehinokokna cista“. Ove ciste se razvijaju u plućima, često bez značajnih simptoma sve dok ne dostignu zapreminu od pet do 10 centimetara. Lečenje je isključivo hirurško. Češće se viđaju u određenim geografskim regionima (Sjenica, Tutin, N. Pazar, Kosovo).
* Da li neke dijagnostičke metode doprinose boljem otkrivanju i lečenju plućnih bolesti?
– Nažalost, ni kod nas, ni u svetu se nije mnogo odmaklo u pogledu ranog otkrivanja karcinoma pluća. To je posledica nepostojanja adekvatnog programa ranog otkrivanja plućnih bolesti, kao što je nekad bilo masovno fluorografisanje stanovništva. U svetu se pokušavalo sa nekoliko tipova „skrininga“ za karcinom, uglavnom kod dugogodišnjih pušača starijih od 65 godina, ali se pokazalo da ne postoji ekonomska opravdanost u odnosu na broj na ovaj način novootkrivenih tumora. Intenzivno se u svetu radi na iznalaženju prihvatljivog skrininga za karcinom, kao što je to, recimo, slučaj za karcinom jednjaka.
* Kakve posledice mogu da ostave preležane upale pluća?
– Svaka preležana upala pluća ostavlja priraslice između pluća i zida grudnog koša, što svakodnevno viđamo u operacionoj sali. Ponekad je teže ukloniti priraslice nego uraditi ozbiljan hirurški zahvat. Ponavljane pneumonije mogu dovesti i do bronhiektazija koje zahteva dugotrajno ambulantno, a povremeno i bolničko lečenje. Ono što predstavlja još veliki problem u našoj sredini je empijem pleure, tj. gnojenje u plućnoj maramici. Do toga dolazi usled bakterijske kontaminacije izliva koji prate plućne infekcije, najčešće upravo upale pluća.
* Da li se ta stanja pravovremeno uočavaju?
– Nažalost, prepoznavanje i pravovremeno lečenje ove infekcije još nije na zadovoljavajućem nivou, tako da se još, samo u našoj klinici, godišnje operiše i po 30 pacijenata u tzv. trećem stadijumu empijema, kada je plućno krilo potpuno zarobljeno debelim naslagama veziva i skoro potpuno isključeno iz funkcije. Ovo su ozbiljne operacije koje se mogu izbeći pravovremenim lečenjem, tj. efikasnom saradnjom pulmologa i grudnih hirurga.
* Koje su novine u hirurškom lečenju karcinoma pluća?
– Prvo, primenom savremene tehnologije značajno je unapređen nivo funkcionalne procene pre operacije. Danas je moguće veoma precizno proceniti da li disajna rezerva pacijenta dozvoljava operaciju pluća.