Hipotireoza je stanje u kojem je štitnjača u telu neaktivna ili ne proizvodi dovoljno hormona štitnjače.
Hormoni štitnjače su vrlo važni za mnoge funkcije u telu, uključujući razinu energije, metabolizam i telesnu temperaturu.
Kada je razina hormona štitnjače niska, to može dovesti do smanjenja rada mnogih organa u telu i do različitih simptoma.
Simptomi hipotireoze uključuju umor, zimice, debljanje, opuštenost kože i mišića, gubitak kose i nesanica.
Hipotireoza se obično liječi uzimanjem hormona štitnjače u obliku leka.
Kako prepoznati HIPOTIREOZU u ogledalu
Ako se lečenje započne u ranoj fazi, većina ljudi može očekivati normalnu razinu hormona štitnjače i poboljšanje simptoma.
Hipotireoza može da bude izazvana atrofijom štitaste žlezde, koja može biti rezultat hroničnog limfocitnog tireoiditisa (Hashimoto tireoiditis).
Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje.
U određenom trenutku imuni sistem počne da proizvodi antitela (anti TPO i Anti Tg antitela) na spostvenu štitnu žlezdu.
U Hashimoto tireoiditisu, najčešćem uzroku hipotireoze, štitna žlezda može biti uvećana, pa hipotireoza često nastane godinama kasnije, jer se funkcionalna područja u tireoidnoj žlezdi postepeno uništavaju.
Drugi uzrok hipotireoze je jatrogenog porekla, koje nastaje posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili usled hirurških zahvata gde se otklanja deo štitne žlezde (subtotalnom tireoidektomija), u toku tireosupresivne terapije ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda.
Sekundarna hipotireoza je posledica destrukcije hipofize, žlezde sa unutrašnjim lučenjem koja, između ostalog, reguliše i produkciju hormona štitaste žlezde.
Sekundarna hipotireoza nastaje kada dođe do krvarenja u mozgu, usled povreda glave, tumora ili usled atrofije tireoidne žlezde iz genetskih ili nepoznatih razloga.
Tercijarna hipotireoza je izazvana poremećajem u hipotalamusu.
Ređi slučajevi hipotireoze uključuju nasleđene poremećaje pri kojima neka nenormalnost enzima u ćelijama štitne žlezde sprečava tireoideu da proizvodi dovoljno tireoidnih hormona.
U drugim retkim poremećajima ili hipotalamus ili hipofiza ne luče dovoljno hormona potrebnog za normalan rad štitne žlezde.
Ako se ne leči, hipotireoza može uzrokovati anemiju (mada se smatra da je obrnuto, tj. da anemija izaziva slabiji rad štitne žlezde), nisku temperaturu tela (hipotermiju), zatajenje srca (nizak puls, uporen rad srca).
Ovo stanje može napredovati do smetenosti, stupora ili kome (miksedemska koma), po život opasne komplikacije u kojoj se usporava disanje, osoba ima epileptične napade i nedovoljan protok krvi u mozak. Miksedemsku komu mogu potaknuti izloženost hladnoći kao i infekcija, trauma i lekovi poput sedativa.
Uobičajeni simptomi uključuju:
- umor
- pojačanu osetljivost na hladnoću
- neobjašnjivo debljanje
- zatvor
- depresiju
- usporene pokrete i misli
- bolove u mišićima i osećaj slabosti
- grčeve u mišićima
- suvu kožu
- lomljivu kosu i nokte
- gubitak libida (seksualni nagon)
- bolove, utrnulost i trnce u šakama ili prstima (sindrom karpalnog tunela)
- neredovne ili obilne menstruacije.
Starije osobe s usporenim radom štitnjače mogu razviti probleme s pamćenjem i depresiju, dok se kod dece najčešće primećuju sporiji rast i razvoj.
Tako, naprimer, tinejdžeri mogu ući u pubertet ranije nego inače.
Ako se ne prepozna na vreme, hipotireoza može dovesti do ozbiljnih problema sa zdravljem poput začepljenja krvnih žila, gubitka ravnoteže, trajnog oštećenja živaca, problema sa srcem i neplodnosti.