HIPOGLIKEMIJA: Saznajte nešto više o hipoglikemiji i insulinskoj rezistenciji ! 15 SIMPTOMA

Najčešći poremećaji koji idu „ruku pod ruku“ sa problemima sa glikemijom su hipoglikemija i insulinska rezistencija.

Hipoglikemija je stanje uzrokovano niskim nivoom šećera u krvi i nije uobičajeno samo kod dijabetičara. I osobe koje nemaju dijabetes mogu doživeti ovo neprijatno stanje koje mnogi, zbog sličnosti simptoma, poistovećuju sa anksioznim paničnim napadom.

Simptomi hipoglikemije su:

• osećaj izrazite slabosti ako je preskočen obrok
• podrhtavanje ruku i nogu praćeno slabošću
• uznemirenost
• bledilo lica
• ubrzan puls ili aritmija
• vrtoglavica
• konfuzija
• zamagljen vid
• znojenje (noćno znojenje je znak da postoji noćna hipoglikemija)
• promenljivo raspoloženje
• glavobolja
• razdražljivost
• buđenje sa osećajem umora
• iznenadna i intenzivna glad
• problemi sa spavanjem

Na svu sreću, svi gore nabrojani simptomi u većini slučajeva se ne javljaju zajedno, već je dovoljno 4 simptoma da bi se identifikovala hipoglikemija.

Ako se hipoglikemija često javlja ili se pretvorila u hroničan problem a praćena je umorom, žudnjom za slatkišima, nervozom, gojenjem ili mršavljenjem, to može da ukazuje na pre-dijabetes – stanje nestabilnosti šećera koje prethodi dijabetesu.
Ukoliko se hipoglikemija češće javlja, potrebno je utvrditi da li neki od lekova koji se uzima izaziva hipoglikemiju i odmah ga zameniti. Preporučljivo je uraditi temeljne preglede i analize jer se učestala hipoglikemija javlja kod ljudi u pre-dijabetičnom stanju, a može biti povezana i sa drugim zdravstvenim problemima kao što su povišen krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i artritis.

Regulisanje hipoglikemije

Za regulisanje hipoglikemije najvažnija je redovnost obroka i vrsta ugljenih hidrata koji se unose. Hipoglikemija je izuzetno retka kod osoba koji u ishrani konzumiraju složene šećere (polisahride koji se nalaze u povrću i integralnim žitaricama). Razlog je jednostavan – ugljeni hidrati se sastoje od lanaca gde svaka karika predstavlja jedan molekul šećera i potrebni su sati i sati da bi se razgradili. Za to vreme, u krvotok konstantnom brzinom ulaze razgrađeni šećeri i nivo insulina je stabilan.

Prosti šećeri sadrže samo jednu kariku i velikom brzinom ulaze u krvotok i izazivaju naglo povećanje šećera što, opet, naglo povećava insulin koji „obara“ šećer. Budući da sada šećera nema dovoljno u krvotoku, dolazi do hipoglikemije. Naravno, opet se unese nešto slatko da bi se „podigao šećer“, opet se luči insulin… i proces se svakodnevno, nekada i desetinama godina ponavlja sve dok se pankreas ne umor – i tada dolazi do dijabetesa.

Posebna vrsta hipoglikemije javlja se kod dijabetičara koji uzimaju insulin. Tada je u pitanju loša procena količine uzetog insulina ili je uneto premalo hrane.

Insulinska rezistencija

Pričali smo o tome šta se dešava kada ima premalo i previše šećera u krvi a šta se dešava kada „glasonoša“ izgubi moć govora i ne može ćelijama da saopšti informaciju da je hrana (tj. glukoza) stigla? Tada nastaje insulinska rezistencija.

Insulinska rezistencija je stanje kada ćelije ne reaguju dobro na insulin i ne mogu da preuzmu glukozu (šećer) iz krvi. Zbog toga je pankreas prinuđen da stvara još više insulina da bi pomogao da glukoza dođe do ćelija. Sve dok pankreas može da proizvede dovoljno insulina da se prevaziđe slab odgovor ćelija, nivo glukoze u krvotoku će ostati u zdravom rasponu.

Uzroci insulinske rezistencije

Još uvek se ne zna šta tačno izaziva insulinsku rezistenciju. Stručnjaci smatraju da su, pored genetskih predispozicija, gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana (previše ugljenih hidrata pre svega prostih) i hronični stres, ključni faktori rizika za nastanak ovog poremećaja.

Prema istraživanjima Međunarodne asocijacije za dijabetes, insulinska rezistencija udvostručuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Insulinska rezistencija i metabolički sindrom su povezani sa rizikom za nastanak raka dojke, mokraćne bešike, debelog creva, materice i grlića materice, pankreasa i prostate. Visok nivo insulina u stanju insulinske rezistencije, podstiče rast kancerogenih ćelija i oduzima telu sposobnost da se odbrani i uništi te ćelije.

Simptomi insulinske rezistencije

Insulinska rezistencija počinje neprimetno, a izraženi simptomi se javljaju tek kada se poveća nivo šećera u krvi:

• umor i letargija
• otežana koncentracija („magla“ u glavi)
• povećanje masnih naslaga oko struka
• povišen krvni pritisak
• povišeni nivo holesterola

Kako sprečiti insulinsku rezistenciju

Prvi korak je korekcija životnih navika – redukcija telesne težine, redovna fizička aktivnost kao i uredno i dovoljno spavanje, može značajno pomoći da se poboljša osetljivost na insulin.

U jednoj studiji Medicinskog fakulteta u Novom Meksiku, objavljeno je da je, kod osoba koje su redukovale telesnu težinu za 10% pravilnom ishranom i vežbanjem, povećana insulinska osetljivost čak za 80%. Kod osoba koje su smanjile težinu samo primenom pravilne ishrane osetljivost na insulin je povećana za 38%. Osobe koje su samo više vežbale bez korekcije ishrane nisu zabeležile skoro nikakav pomak u nivou osetljivosti na insulin. Zaključak jasan: Promena ishrane i redovno vežbanje – značajno poboljšavaju osetljivost na insulin!

U studiji koju je američko Društvo za gojazne objavilo 2015. godine, istraživači su otkrili da jedna noć nespavanja podstiče insulinsku rezistenciju isto toliko koliko je podstiče šestomesečno konzumiranje masne hrane. Nad ovom činjenicom se dobro treba zamisliti – da li je noćni život vredan ovolikog rizika za zdravlje.