Epilepsija je bolest sa kojom može da se živi!

Epilepsija! Epileptički napadi nastaju zbog iznenadnih promjena u električnoj aktivnosti mozga. Epilepsija je neurološki poremećaj koji može uzrokovati različite vrste napada.

Evo nekoliko čimbenika koji mogu doprinijeti pojavi epileptičkog napada:

1. Genetika: Nasljedni faktori igraju važnu ulogu u razvoju epilepsije. Ako postoji obiteljska povijest epilepsije, povećava se rizik od razvoja poremećaja.
2. Ozljede mozga: Ozljede glave ili traumatske ozljede mozga mogu uzrokovati promjene u električnoj aktivnosti mozga, povećavajući rizik od epilepsije.
3. Infekcije mozga: Infekcije poput meningitisa ili encefalitisa mogu oštetiti mozak i pridonijeti razvoju epilepsije.
4. Problemi tijekom trudnoće i porođaja: Određeni uvjeti tijekom trudnoće, poput preeklampsije, ili komplikacije tijekom porođaja, mogu povećati rizik od epilepsije kod djeteta.
5. Poremećaji razvoja mozga: Problemi u razvoju mozga tijekom fetalnog razdoblja ili rane dječje dobi mogu povećati osjetljivost na epileptičke napade.
6. Tumori: Benigni ili zloćudni tumori u mozgu mogu pritisnuti na određena područja mozga i uzrokovati promjene u električnoj aktivnosti.
7. Metabolički poremećaji: Određeni poremećaji metabolizma, poput poremećaja šećera u krvi, mogu izazvati epileptičke napade.
8. Pijenje alkohola ili uporaba droga: Zloupotreba alkohola ili droga može povećati rizik od epileptičkih napada.
9. Određeni neurološki poremećaji: Osobe s određenim neurološkim poremećajima, poput cerebralne paralize ili Downova sindroma, imaju povećan rizik od epilepsije.

Šta nikako ne činiti?

Napadi se dele na fokalne i generalizovane. Tokom fokalnih napada osoba može osećati neobične mirise ili se ponašati neadekvatno, generalizovani napadi manifestuju se tipičnim epileptičnim napadom u vidu gubitka svesti i pojave mišićnih spazama. Većini je epileptični napad najpoznatiji kao veliki napad, koji se u neurologiji označava kao tonično-klonični, predstavljen je grčenjem mišića, često praćenih krikom.

Veliki epileptični napad traje prosečno oko 80 sekundi i prestaje.

Posle napada pacijent je jedno kratko vreme u komi, zato što su ispražnjeni svi neurotransmiteri u mozgu zbog jake električne bure koja se desila.

Potom polako dolazi ka svesti, počinje da pokreće ruke i noge, ali je zbunjen i ne razume okolnosti u kojima se nalazi.

Ta zbunjenost se polako smanjuje, do trenutka dok se ne prizove svesti, uobičajeno oko 10 do 15 minuta da dođe u svoje normalno stanje. Tada se oseća umorno, bole ga mišići, i tek tada je u stanju da počinje da rekonstruiše stvarnost oko sebe – kaže dr Ristić.

Kada se desi veliki napad, neke osobe koje su pored pacijenta nađu se u panici.

U pokušaju da pomognu otvaraju vilicu osobe koja ima napad, pa dolazi do povreda. Dešava se da neko ko želi da pomogne bude jako ugrizen za prst, čak i da ostane bez prsta, moguće je da se u takvom zahvatu osobi kojoj se ukazuje pomoć slomi i zub.

Da li se može epileptički napad sprečiti?

Epileptični napadi se ne mogu uvek sprečiti, ali postoje određene mere i strategije koje mogu smanjiti rizik od njihovog nastanka ili njihovu učestalost.

Evo nekih opštih smernica koje se odnose na prevenciju epileptičnih napada:

Redovno uzimanje lekova:

Ako je osobi dijagnostikovana epilepsija, redovno uzimanje propisanih antiepileptičkih lekova može značajno da smanji rizik od napada.

Važno je uzimati lekove kako je propisao lekar.

Održavanje zdravog načina života:

Zdrav način života, uključujući dovoljno sna, redovno vežbanje i zdravu ishranu, može imati pozitivan efekat na opšte zdravlje i može smanjiti stres, koji je često okidač za epileptične napade.

Izbegavanje okidača:

Ljudi koji imaju epilepsiju mogu imati određene okidače koji izazivaju napade.

To mogu biti određene vrste hrane, nedostatak sna, stres, treperenje svetla ili alkohol. Identifikovanje i izbegavanje ovih pokretača može pomoći u smanjenju rizika od napada.

Održavanje redovnih lekarskih pregleda:

Redovne posete lekaru i praćenje zdravstvenog stanja mogu pomoći u blagovremenom prepoznavanju i upravljanju potencijalnim faktorima rizika.

Bezbednost i prevencija povreda:

Osobe sa epilepsijom treba da preduzmu korake da se zaštite od povreda tokom napada.

Ovo može uključivati izbegavanje opasnih aktivnosti ili postavljanje bezbednosnih mera kod kuće.

Psihološka podrška:

Ljudi sa epilepsijom se često suočavaju sa psihološkim izazovima.

Psihološka podrška, kao što je terapija, može im pomoći da se izbore sa stresom i poboljšaju kvalitet života.

Važno je napomenuti da je svaki slučaj epilepsije jedinstven, pa se strategije prevencije mogu razlikovati u zavisnosti od individualnih okolnosti.

Ljudi sa epilepsijom treba da rade sa svojim lekarima kako bi pronašli najefikasniji pristup prevenciji napada u njihovom konkretnom slučaju.