Dr Milanko Šekler prvi je OTKRIO SVE O KORONI A VETERINAR JE! Kako ulazi u telo, koje organe voli i šta ako se grlite VIDEO

Dr Milanko Šekler prvi je, sa svojim kolegama iz Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, pročitao opaki virus, a rezultati upisani u svetsku bazu podataka.

U Srbiji niko dosad nije objasnio građanima šta sve treba da znaju o koronavirusu i kako da se, u skladu s tim, ponašaju. Do danas.

Upravo to je uradio srpski naučnik svetskog glasa dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, koji je prvi, sa svojim stručnim timom u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo, „pročitao“ genom koronavirusa u Srbiji, što je upisano u svetsku bazu podataka.

Ljudi ne znaju

Kako on navodi, većina građana vrlo su slabo upoznati sa važnim činjenicama, koje bi im bile od velike koristi prilikom svakodnevnog sprovođenja mera zaštite od koronavirusa sebe i svoje porodice, ali i drugih ljudi, objavio je 24 sedam, koji je preneo saznjanja dr Šeklera da u vezi sa koronavirusom.

Maska ne treba da se skida tokom celog dana

Napomenuo je da bi maska trebalo da se stavi jednom i da se ne skida tokom celog dana. “Sve druge varijante, da ih skidate, pa da ih stavite na prst, stavljate u džep, ne vodite računa sa koje strane ste je okrenuli. Vi ste praktično onu stranu koja je mogla da bude u dodiru sa virusom stavili direktno na lice i na nos”, kazao je Šekler za RTS.

Istakao je da bi maske trebalo da se menjaju i da ne može maska da se nosi sve dok se ne isprlja. Govoreći o vakcinama, Milanko Šekler je rekao da je najbolje vakcinisati najugroženije i one koji su najizloženiji virusu i da očekuje da broj novih slučajeva počne da opada pre Nove godine.

– Danas, po pitanju poznavanja koronavirusa, naprednih ili iskusnih naučnika skoro i da nema u čitavom svetu – jer je ovaj virus relativno nov i intenzivno se izučava tek nepunih godinu dana. Tako da smo svi mi, bar za ovaj novi koronavirus, uključujući i moju malenkost, manje-više potpuni početnici, i bar za sada, garantovani „gubitnici“. Da tako ne bi bilo i u budućnosti moraćemo svi da poradimo na što boljem informisanju što više ljudi. Naravno, uz tu pretpostavku, da svi oni profesionalci, kojima su virusi, epidemiologija i imunologija, polje rada – moraju da daju sve od sebe, kako bi se, za početak, pronašlo najmanje „štetno“, a u budućnosti, i najbolje moguće rešenje za zaustavljanje postojeće humane pandemije koronavirusa – navodi taj naš naučnik.

Prema njegovim rečima, “mi koji se bavimo zaraznim bolestima životinja, odnosno veterinarskom virusologijom, poznajemo i „borimo“ se sa ovom grupom virusa, i to kod različitih vrsta domaćih životinja, kokošaka, svinja, goveda, pasa, mačaka skoro 100 godina“.

-Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje da se intenzivno sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija koronavirusom kod kokošaka! Shodno tom nagomilanom poluvekovnom iskustvu u borbi protiv koronavirusa, možemo dosta toga iskoristiti i u borbi protiv ovog novog humanog ili soja koji inficira ljude – objašnjava on.

Nije respiratorni virus

Kako dr Šekler navodi, ovaj koronavirus je sistemski virus, inficira sve organe, a ne respiratorni.

– On inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe. To znači da bez obzira na to što su organi za disanje ulazna vrata infekciji koronavirusom – ždrelo, grkljan, nos, sinusi, dušnik, pluća, itd…, on se vrlo brzo nakon umnožavanja u pomenutim organima, širi putem krvotoka i verovatno limfotoka po čitavom organizmu. Naravno, s obzirom na to da koronavirus prvo inficira organe za disanje, tu su i štetne posledice njegovog prisustva i umnožavanja najlakše i prvo uoče – ističe on i dodaje:

– I, sigurno su i najobimnije i najopasnije upale nosne sluzokože, grla, ždrela, sinusa, dušnika, bronhija i, na kraju, teška upala pluća, jer infekcija postepeno i napreduje baš tim redosledom: od gornjih partija disajnih organa „silazi“ sve dublje, do pluća – objašnjava taj stručnjak dodajući da je najvažnije svi da naučimo bitne stvari o koranivurusu.

Koronavirus

-Svi virusi se, između ostalog, mogu podeliti na one koji nemaju membranu i na viruse koji je imaju. U tu drugu grupu virusa, onih koji imaju omotač, spadaju i svi koronavirusi, uključujući i ovaj pandemijski. Taj omotač, po pravilu, sadrži i veliki udeo lipida ili masti, što takve viruse čini mnogo osetljivijim na dejstvo spoljašnje sredine. Dakle, ovi virusi su veoma osetljivi na isušivanje jer brzo gube infektivnost na suvim površinama, kao što su stolovi, čaše, stolnjaci, kvake, prozori, zidovi, beton. Takođe, osetljivi su na visoke temperature jer im 56 stepeni Celzijusa drastično smanjuju infektivnost. Takođe, osetljivi su na sve vrste dezificijensa, čak i običan alkohol, kao i sve deterdžente i sapune, koji, po pravilu, rastvaraju masti. To su virusi, koji kada se nađu u našem želudcu bivaju trenutno ubijeni želudačnom kiselinom tako da ne mogu inficirati tim putem naša creva i ostale unutrašnje organe – navodi taj naš naučnik.

Dr Milanko Šekler nastavlja da su i koronavirusi vrlo osetljivi na spoljašnju sredinu i da se ljudi vrlo teško mogu zaraziti tako što će ih „pokupiti“ negde, sa neke površine ili predmeta.

– Teorijski se možete zaraziti koronavirusom preko inficirane površine stola, čaše, prozora. Samo u slučaju da je inficirana osoba kinula ili pljunula na tu površinu, a vi je posle par minuta dodirnuli dok je bila još vlažna i „ubacili“ sebi viruse u nos ili usta. Dakle, to je samo teorija. Od samog starta je tako i zbog toga nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje. Jer koronavirusi mogu opstati i preneti se na druge ljude samo ako se nalaze zaštićeni u nekoj telesnoj tečnosti, kao što su slina ili pljuvačka, izmet, mokraća ili krv – navodi on.