Generic filters
Exact matches only

Da li vam se i stomak muči kada ste nervozni?

Da li ste nervozni? Mući vas stomak? Nervoza i stres mogu imati značajan uticaj na rad digestivnog sistema. Kada smo nervozni, telo prelazi u stanje ‘borbe ili bega’, što pokreće fiziološke reakcije namenjene preživljavanju u opasnim situacijama.

Ove reakcije mogu uticati na različite aspekte varenja.

 

Kako stres utiče na varenje?

Stres može uzrokovati smanjenje cirkulacije krvi u probavnom traktu, što dovodi do usporenog kretanja hrane kroz želudac i creva.

To može uzrokovati osećaj težine u želucu, nadimanje pa čak i zatvor.

Takođe može doći do povećane proizvodnje želudačne kiseline, što može dovesti do problema poput žgaravice ili peckanja u želucu.

Prekomerna kiselost može negativno uticati na sluznicu želuca i izazvati nelagodnost.

 

Nervoza i stres takođe utiču na ravnotežu bakterija u crevima.

Mikrobiota u crevima igra ključnu ulogu u varenju i apsorpciji hranljivih materija.

Neravnoteža bakterija može doprineti problemima kao što su sindrom iritabilnog creva ili druge probavne smetnje.

 

Nervoza može uzrokovati povećanu napetost u mišićima creva, što može dovesti do grčeva, bolova u trbuhu i promenjenog pražnjenja creva.

Neki ljudi osećaju gubitak apetita, dok drugi mogu doživeti povećan apetit pod uticajem stresa.

 

To može dovesti do naglih promena u prehrambenim navikama, što može negativno uticati na varenje.

Važno je naglasiti da svaka osoba reaguje na stres na svoj način, pa se simptomi mogu razlikovati.

 

Kako su zapravo povezani nervni i digestivni sistem?

Nervni sistem i sistem za varenje su međusobno povezani i sarađuju u održavanju zdravog funkcionisanja tela.

Veza između ova dva sistema sastoji se od centralnog nervnog sistema i autonomnog nervnog sistema.

 

Centralni nervni sistem

Obuhvata mozak i kičmu. Mozak ima važnu ulogu u kontroli varenja, jer prima informacije o hrani, reguliše lučenje probavnih enzima i učestvuje u kontroli pokreta probavnog trakta.

Pored toga, mozak igra ključnu ulogu u osećaju gladi, sitosti i apetita.

 

Autonomni nervni sistem

Deljen je na simpatični in parasimpatični deo. Oba dela autonomnog nervnog sistema su ključna za regulaciju varenja.

Simpatični nervni sistem: Aktivira se tokom stresa ili ‘borba ili beg’ reakcije. Podstiče procese koji pomažu telu da se nosi sa stresnim situacijama, ali istovremeno može da inhibira funkcije varenja.

Na primer, može uzrokovati smanjenje prokrvljenosti digestivnog trakta.

Parasimpatički nervni sistem: Odgovoran je za opuštanje i obnavljanje tela nakon stresnih situacija.

Aktivira se tokom odmora i obroka i podstiče procese varenja, kao što su lučenje varenih enzima, povećanje cirkulacije u varenom traktu i povećanje pokretljivosti creva.

 

Enterični nervni sistem

Enterični nervni sistem je autonomni nervni sistem specifičan za digestivni trakt.

Ovaj sistem uključuje mrežu nervnih ćelija koje pomažu u kontroli lokalnih digestivnih funkcija, kao što su pokreti creva, lučenje digestivnih enzima i regulacija protoka krvi u digestivnom traktu.

Enterični nervni sistem funkcioniše samostalno, ali takođe komunicira sa druga dva dela nervnog sistema.

 

Sva tri dela nervnog sistema zajedno čine kompleksnu mrežu koja omogućava efikasno funkcionisanje digestivnog sistema.

Kada dođe do stresnih situacija, može se aktivirati simpatički nervni sistem, što može privremeno usporiti varenje.

S druge strane, opuštanje i odmor aktiviraju parasimpatički nervni sistem, koji podstiče normalno funkcionisanje digestivnog sistema.

Balans između ova dva odgovora je ključan za održavanje zdravog digestivnog sistema.

prebavi trak
FreePik

Kako možemo da se pobrinemo za zdrav nervni sistem i time za zdravu probavu?

Telesna aktivnost pozitivno utiče na zdravlje nervnog sistema. Redovna aktivnost može smanjiti nivo stresa, poboljšati raspoloženje i podstaći opuštanje.

Aerobna aktivnost poput šetnje, trčanja ili plivanja posebno je korisna.

 

Zdrava ishrana, puna hranljivih sastojaka, može blagotvorno uticati na zdrav nervni sistem.

Uključite namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima, vitaminom B i magnezijumom.

Ograničite unos kofeina, šećera i prerađene hrane, jer ovi faktori mogu uticati na nivo stresa.

 

Nedostatak sna može povećati nivo stresa i negativno uticati na rad nervnog sistema.

Pokušajte da održavate redovan raspored spavanja, izbegavajte kofein pre spavanja i obezbedite dovoljno opuštajuće okruženje za spavanje.

 

– Vežbanje tehnika opuštanja, poput meditacije, joge, vežbi disanja ili progresivne mišićne relaksacije, može pomoći u smanjenju nivoa stresa i opuštanju tela.

 

Pokušajte smanjiti stres u svom životu. Organizacija vremena, postavljanje realnih ciljeva i postavljanje prioriteta su ključni elementi za upravljanje stresom.

Redovno si uzimajte vremena za opuštanje i aktivnosti koje vas raduju.

– Izgradnja čvrstih međuljudskih odnosa i održavanje društvene podrške može pomoći u upravljanju stresom.

Razgovor sa prijateljima, porodicom ili stručnjakom vam može pomoći da se oslobodite.

 

Ograničite konzumiranje stimulansa poput kofeina i nikotina, jer ovi faktori mogu povećati nivo stresa i uticati na nervni sistem.

– Održavanje zdravog načina života takođe uključuje izbegavanje prekomerne konzumacije alkoholnih pića i preterane upotrebe lekova.

 

Svesni brige o zdravom nervnom sistemu možete posredno uticati na sistem organa za varenje, jer su ova dva područja međusobno povezana.

Konsultacija sa stručnjakom poput lekara ili nutricioniste takođe može pomoći da oblikujete individualni pristup očuvanju zdravog nervnog sistema i varenja prema vašim potrebama.

Foto FreePik
Komentari
Loading...