Generic filters
Exact matches only

Da li ste čuli za bolest digitalna demencija? Mogla bi da ugrozi sve

Demencija je danas nešto što je na žalost poznato već svima. To je bolest čiji se slučajevi sve više povećavaju, a bolest koju karakterišu simptomi poput zbunjenosti, dezorijentacije i oslabljene memorije.

Da li  ste već čuli za digitalnu demenciju, koja danas može ugroziti praktično sve?

 

Digitalna demencija je termin koji je smislio neuroznanstvenik Manfred Spitzer kako bi opisao preteranu upotrebu digitalne tehnologije koja rezultira slomom kognitivnih sposobnosti.

Manfred Spitzer kaže da će se kratkoročne memorije početi pogoršavati zbog nedovoljne upotrebe, ako preterano koristimo tehnologiju.

Nedovoljno treniranje memorije daleko je od bilo kakvog šireg kognitivnog propadanja kao što je demencija.

 

Da li preterana upotreba tehnologije može dovesti do ‘digitalne demencije’?

Osobe koje su u velikoj meri zavisne od tehnologije mogu patiti od pogoršanja moždanih sposobnosti, poput disfunkcije kratkoročnog pamćenja.

Dok smo mnogi od nas odrasli, pamteći telefonske brojeve i druge ključne informacije tako što smo ih zapamtili, većina današnje dece odrasla je tako da ne mora pamtiti stvari kao što su telefonski brojevi, jer imamo uređaje koji to rade umjesto nas.

Preterana upotreba pametnih telefona i igračkih konzola ometa uravnotežen razvoj mozga,“ rekao je Bjun Gi-von, lekar u Centru za balansiranje mozga u Seulu.

digitalna demencija
FreePik

Možda se čini da je telefon lak izgovor, ali može dovesti do razvoja racionalnih, linearnih sposobnosti otkrivanja činjenica leve strane mozga na račun desne strane, koja je više intuitivna, maštovita i emotivna.

Američka studija krivi moderni način života – tvrdi da provođenje vremena za računarom i slanje poruka ljudima ometa koncentraciju i pamćenje informacija.

Krivica je takođe pripisana stresu, tvrdeći da zahtevan način života sprečava zadržavanje informacija o koncentraciji.

 

Čak i sve više odraslih je podložno stalnoj povezanosti i prekomernoj upotrebi tehnologije, što može dovesti do lateralizacije rada mozga, što znači da mozgovi pate zbog neuravnoteženosti.

Oštećenje desne strane mozga povezano je s nedostatkom koncentracije, kratkom pažnjom, smanjenjem pamćenja i emocionalnim poremećajima poput depresije.

 

Da li je moguće suzbiti ‘digitalnu demenciju’?

Izgleda da jeste. Manfred Spitzer tvrdi da treba u potpunosti ukloniti svu digitalnu tehnologiju iz učionica.

To zvuči malo verovatno. Ali prema rečima neurologinje dr. Carolyn Brockington iz medicinskog centra St. Luke’s Roosevelt u Njujorku, možemo uraditi druge stvari jednostavno vežbajući svoje mozgove.

Na primer, pokušajte na sledeće načine:

1. Koristi svoju glavu. Nabavi informacije direktno iz svog uma; umesto automatski da se okreneš Google-u da nađeš glumicu koju odmah ne možeš da se setiš. Sedni tu i fokusiraj se, dok ne dođeš na to.

2. Otvori knjigu. Dokazano je da čitanje prave knjige umesto tableta poboljšava pamćenje.

3. Nauči se novog jezika. Kad vas stave van zone udobnosti, vaš mozak radi jače, što vas čini pametnijim.

4. Sviraj novi instrument. Instrumenti zahtevaju korišćenje obe strane mozga, kao što su na primer klavir ili gitara, koje jačaju i uravnotežuju.

5. Budi fizički aktivan. Vežbanje povećava protok krvi i ubrzava transport vitalnih hranljivih materija u mozak.

 

U stvari, treba je raditi sve što može dovesti do zdravog restrukturiranja ili ‘ponovnog aktiviranja’ naših mozgova.

Manje vremena treba da trošimo oslanjajući se na tehnologiju i više vremena oslanjajući se na svoju moć uma.

Stručnjaci su podeljeni u vezi izraza ‘digitalna demencija’. Neki smatraju da je pregrub izraz, drugi da ćemo tek početi da se suočavamo sa posledicama modernog života. A šta vi mislite?

 

 

Foto FreePik FreePik
Komentari
Loading...