Generic filters
Exact matches only

Da li postoji lek za demenciju? VIDEO

Trenutno ne postoji potpuni lek za demenciju, ali postoje određeni tretmani i terapije koje mogu pomoći u upravljanju simptomima i usporavanju napredovanja bolesti.

Većina lekova koji se koriste za demenciju usmerena je na poboljšanje neurotransmiterske funkcije u mozgu, kao što su acetilholin i glutamat.

Lekar može propisati određene lekove, poput inhibitora holinesteraze (npr. donepezil, rivastigmin, galantamin) koji pomažu u održavanju nivoa acetilholina, neurotransmitera koji je uključen u funkciju memorije.

Takođe, antagonisti NMDA receptora poput memantina se koriste za regulisanje aktivnosti glutamata u mozgu.

 

Važno je napomenuti da ovi lekovi ne predstavljaju potpuni lek, već samo pomažu u upravljanju simptomima i usporavaju progresiju bolesti.

Pored farmakoterapije, multidisciplinarni pristup uključuje i terapeutske intervencije, podršku porodice, fizičku aktivnost, terapiju govora i radnu terapiju.

Ako imate pitanja ili brige u vezi sa demencijom, najbolje je konsultovati se sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom koji može pružiti individualizovanu procenu i plan lečenja.

 

Kako da držimo demenciju pod kontrolom?

Iako ne postoji potpuni lek za demenciju, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste pomogli u upravljanju simptomima i održali kvalitet života osobe koja ima demenciju.

Evo nekoliko saveta:

  1. Redovne medicinske provere: Redovne posete lekaru mogu pomoći u praćenju stanja i prilagođavanju plana lečenja.
  2. Lekovi: Neki lekovi mogu pomoći u upravljanju simptomima demencije. Razgovarajte sa lekarom o opcijama lečenja.
  3. Zdrava ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i ribom može pružiti hranljive materije koje podržavaju zdravlje mozga.
  4. Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost može poboljšati opšte zdravlje i pomoći u održavanju mobilnosti i ravnoteže.
  5. Mentalna stimulacija: Održavanje uma aktivnim može uključivati rešavanje zagonetki, čitanje, učenje novih veština ili učestvovanje u društvenim aktivnostima.
  6. Socijalna interakcija: Održavanje socijalnih veza može pomoći u očuvanju emocionalnog blagostanja i smanjiti osećaj izolacije.
  7. Rutina i struktura: Postavljanje redovne rutine može pomoći osobama sa demencijom da se osećaju sigurnije i orijentisanije.
  8. Bezbednost u domu: Obezbedite sigurno okruženje kako biste smanjili rizik od povreda. To uključuje uklanjanje prepreka, postavljanje ručki na vratima, instaliranje rukohvata u kupatilu i slično.
  9. Podrška porodice: Osobe sa demencijom često imaju koristi od podrške porodice. Razgovarajte o potrebama i pružajte emocionalnu podršku.
  10. Samopomoć i odmor za negovatelje: Ako ste negovatelj osobe sa demencijom, važno je brinuti i o svom zdravlju. Pronađite vreme za odmor, potražite podršku od drugih i razmotrite uključivanje stručnjaka za negu.

 

Važno je napomenuti da je svaki slučaj demencije jedinstven, pa je važno prilagoditi pristup individualnim potrebama i simptomima.

Konsultacija sa zdravstvenim profesionalcem može vam pomoći u pravilnom upravljanju situacijom.

 

15 faktora rizika

​Studija je razmatrala 39 mogućih faktora rizika, i utvrdila da je njih 15 od značaja za moguću pojavu demencije pre 65 godina.

Tih 15 faktora su:

  • Socijalna izolacija
  • Niže formalno obrazovanje
  • Niži socioekonomski status
  • Dve kopije Apolipoprotein E (APOE) gena koji je povezan sa pojavom Alchajmerove bolesti
  • Manjak vitamina D
  • Oštećenje sluha
  • Prekomerna upotreba alkohola
  • Apstinencija od alkohola
  • Depresija
  • Visok nivo C-reaktivnog proteina
  • Umanjena fizička snaga
  • Ortostatska hipotenzija (oblik niskog krvnog pritiska)
  • Moždani udar
  • Dijabetes
  • Bolesti srca

Rezultati studije su u skladu sa stavovima koje medicinski stručnjaci zastupaju već duži niz godina.

 

Vežbanje

Psihijatar i neurolog dr Arman Fesharaki-Zadeh sa Yale School of Medicine savetuje tri mere koje mogu da smanje rizik od razvoja demencije pre 65. godine, počevši od redovne fizičke aktivnosti.

– Aktivno svakodnevno vežbanje može u bitnoj meri pozitivno da utiče na neurokognitivnu funkciju.

Fizička aktivnost može da podstakne neurogenezu (formiranje novih neurona i sinapsi), vaskulogenezu (stvaranje novih krvnih sudova) i da u bitnoj meri poboljša naše raspoloženje – kaže dr Fesharaki-Zadeh.

Foto FreePik
Komentari
Loading...