Najčešći uzrok osteoartritisa kolena je starost, pošto sposobnost hrskavice da se popravi opada sa godinama.
Međutim, mnogi faktori mogu povećati rizik od razvoja artritisa čak i u mlađoj dobi.
U nekim slučajevima, osteoartritis je genetski nasleđen, dok u drugim može biti rezultat povrede, infekcije ili čak prekomerne težine.
Ili prvo, hajde da razjasnimo osnovne koncepte.
Artritis se jednostavno može objasniti kao upala zglobova. Ali to nije jedna bolest, postoji više od stotinu oblika artritisa, među kojima je osteoartritis najčešći.
Osteoartritis je stanje u kojem se prirodni jastuk, amortizer ili hrskavica između zglobova istroše i lomi.
Kada se to dogodi, kosti zglobova se sve više trljaju jedna o drugu, izazivajući bol, otok, ukočenost, smanjenu pokretljivost i ponekad stvaranje koštanih izraslina (osteofita).
Od svih velikih zglobova, artroza se najčešće javlja u kolenu.
Druga imena po kojima je ovo stanje poznato su degenerativni artritis, degenerativna bolest zglobova, osteoartritis ili samo osteoartritis.
Uzroci osteoartritisa kolena
Najčešći uzrok osteoartritisa kolena je starost, pošto sposobnost hrskavice da se popravi opada sa godinama.
Skoro svi mi razvijamo neki stepen osteoartritisa kako starimo.
Međutim, brojni faktori mogu povećati rizik od razvoja artritisa čak iu mlađoj dobi:
-telesna težina povećava pritisak na sve zglobove, a posebno na koleno, pa svaki kilogram koji dobijete dodatno opterećuje kolena za tri do četiri kilograma,
– genetika, jer genetsko nasleđe uključuje genetske mutacije zbog kojih osoba češće boluje od osteoartritisa kolena, što može biti i posledica naslednih abnormalnosti u obliku kostiju oko kolenskog zgloba,
– pol, jer žene starije od 55 godina imaju veću verovatnoću da razviju osteoartritis kolena nego muškarci,
– stresne povrede koje se ponavljaju, kada su u pitanju povrede koje su često vezane za rad, odnosno zanimanja koja uključuju mnoge aktivnosti koje mogu opteretiti zglob, kao što su klečanje, čučanj ili podizanje teških tereta, jer u ovom slučaju postoji konstantan pritisak na zglob ,
– sport, jer sportisti koji se bave fudbalom, tenisom ili trčanjem na duge staze mogu imati veći rizik od razvoja osteoartritisa kolena, što znači da svakako moraju da preduzmu mere predostrožnosti kako bi izbegli povrede, ali je važno naglasiti da redovno umereno vežbanje jača zglobove (mišići oko zglobova) i mogu smanjiti rizik od osteoartritisa,
– druge bolesti, na primer osobe sa reumatoidnim artritisom, koji je drugi najčešći tip artritisa, takođe imaju veću verovatnoću da razviju osteoartritis, a ljudi sa određenim metaboličkim poremećajima kao što su hemohromatoza ili višak hormona rasta (akromegalija, gigantizam) imaju više rizik od osteoartritisa.
Simptomi osteoartritisa kolena
Simptomi osteoartritisa kolena mogu uključivati:
– bol koji se povećava tokom aktivnosti, ali se blago smanjuje tokom odmora,
– Otok,
– osećaj toplote u zglobu,
– ukočenost kolena, posebno ujutru ili nakon dužeg sedenja,
– smanjena pokretljivost kolena, što otežava sedenje i ustajanje sa stolice ili ulazak i izlazak iz automobila, korišćenje stepenica ili hodanje,
– škripanje, pucanje koje se čuje pri pomeranju kolena.
Dijagnostikovanje
Dijagnoza osteoartritisa kolena obično počinje pregledom u ambulanti porodične medicine.
Kada opisujete simptome, obavezno opišite bol lekaru što je moguće detaljnije, posebno šta ga pogoršava ili ublažava.
Takođe saznajte da li još neko u vašoj porodici ima artritis. Vaš lekar može naručiti dodatne testove, uključujući rendgenske snimke ili magnetnu rezonancu kolena.
Moguće je i da, u zavisnosti od procene, budete upućeni kod specijaliste reumatologa ili ortopeda.
Testovi krvi se takođe mogu koristiti u dijagnostičkom procesu kako bi se isključila druga stanja koja bi mogla da izazovu bol, kao što je reumatoidni artritis, koji je uzrokovan poremećajem imunog sistema.
Lečenje osteoartritisa kolena
Glavni ciljevi lečenja osteoartritisa kolena su ublažavanje bolova i vraćanje pokretljivosti kolena.
Plan lečenja obično uključuje kombinaciju mršavljenja, vežbanja, analgetika i antireumatskih lekova, injekcije kortikosteroida ili hijaluronske kiseline u koleno ili upotrebu proteza koje mogu da olakšaju ili podrže koleno.
Svakako vredi pomenuti fizikalnu terapiju.
Samo ako drugi pristupi lečenja ne uspeju, razmatra se hirurška intervencija sa opcijama artroskopije, osteotomije i artroplastike.
Vaš hirurg će vam svakako detaljno objasniti detalje svake procedure ili predložiti najbolji izbor za vas.