Brusnica je saveznik u borbi protiv bolesti (VIDEO)

Brusnica je ukusno voće poreklom iz Amerike, ali i namirnica višestruko korisna za zdravlje. Zahvaljujući brojnim korisnim materijama koje organizam štite od raznih bolesti, ovo voće zaokuplja sve veću pažnju stručnjaka.

 

Tačnije, brusnica je poreklom sa severnoameričkog kontinenta, ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime.
Biljka koja daje plod gorko-kiselog ukusa raste kao zeleni grm visok oko 25 santimetra, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje.

Plodovi su bogati brojnim mineralima, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom.

Bobičasto voće brusnica najpoznatije je po tome što čini deo praznične trpeze u Americi. Međutim, nutricionisti ističu da se nedovoljno zna i govori o tome koliko ovo voće može doprineti zdravlju ljudi.

Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa.

brusnica
Pexels

Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna kada se leči urinarna infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo u lečenju prostate.

Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata, pogubni su za ešerihija koli bakteriju, jer je onemogućavaju da se „zakači” za površinski sloj materice i bešike.

Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima.

Na osnovu rezultata više ispitivanja sprovedenih u laboratorijskim uslovima, stručnjaci tvrde da jedinjenja proantocijanidina imaju zaštitnu ulogu i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja kao što je rak.

Zahvaljujući sposobnosti da blokira oksidaciju nekih lipoproteina brusnica čuva srce.

Prirodni lek za želudac, nadutost stomaka, kiselinu – recept

Kako je takav proces u organizmu jedan od faktora rizika srčanog udara, blokiranje oksidacije lipoproteina niske gustine konzumiranjem brusnice može se smatrati preventivnom merom protiv bolesti srca.

Takođe, brusnica je dobar saveznik u prevenciji ako se stvara kamen u bubregu zbog visokog sadržaja korisnih kiselih materija kojima ove ukusne bobice obiluju.

Brusnica kao snažan antioksidans: lekovita svojstva, upotreba i delovanje

Brusnica je naziv koji obuhvata nekoliko vrsta zimzelenih grmova iz roda Vaccinium, porodice Ericaceae, od kojih su najzastupljenije američka (Vaccinium macrocarpon) i evropska brusnica (Vaccinium vitis-idaea). Plod brusnice je crvena tvrda bobica kiselkastog ukusa. Može se naći u hladnijim delovima severne hemisfere, a kod nas raste u Gorskom kotaru i Lici. Vrlo je otporna na hladnoću, može izdržati temperature do -40°C. 

 

Lekovita svojstva brusnice

Brusnica je zdrava niskokalorična hrana, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, među kojima dominiraju vitamini C, A, E, minerali kalcijum, kalijum, magnezijum i gvožđe. Bogata je antioksidansima, kojima duguje snažna lekovita svojstva. Ima antibakterijski, antiseptički, protivupalni i diuretski efekat.

Brusnici se pripisuju mnoga lekovita svojstva ako se primenjuje u pravilnom obliku i u odgovarajućoj dozi:

  • pomaže kod infekcija mokraćnog sistema
  • pomaže kod edema
  • štiti od bolesti desni
  • smanjuje rizik od raka
  • jača imunitet, mikrobiološku floru želuca i creva
  • pomaže kod dispepsije, pogotovo uzrokovane Helicobacter pylori
  • pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti
  • snižava nivo holesterola
  • pozitivno utiče na zdravlje očiju
  • pomaže kod reume i gihta
  • smanjuje nivo šećera u krvi
  • poboljšava kvalitet kose, kože, noktiju

Uprkos svim ovim lekovitim svojstvima, s upotrebom proizvoda od brusnice treba biti oprezan. U većoj koncentraciji brusnica ima nepoželjne efekte za pacijente s bubrežnim kalcifikatima. Zbog veće koncentracije oksalata, može imati i laksativni učinak. Na oprezu treba da budu pacijenti na terapiji s varfarinom, osobe vrlo osetljive na salicilate i lica koje koriste lekove za lečenje prostate i urinarne opstrukcije.

 

Upotreba i delovanje brusnice

Lekoviti delovi brusnice su plod i list. Češće se koristi plod brusnice, koji sadrži proantocijanidine (PAC), antocijane, flavonoide, katehine, organske kiseline, ugljene hidrate (fruktoza i dekstroza), tanine. Najčešće se pominje pozitivan učinak pri lečenju infekcije mokraćne bešike. Pritom najveći učinak imaju proantocijanidini koji sprečavaju prianjanje bakterija uz zidove mokraćne bešike, a deluju i na bakterijski biofilm.

Za bolji učinak pri lečenju infekcija mokraćne bešike preporučuju se standardizovani ekstrakti brusnice koji sadrže značajne koncentracije proantocijanidina. Dodaci ishrani s brusnicom pokazali su se kao uspešni, jer mogu smanjiti potrebu za učestalom antibiotskom terapijom u lečenju rekurentnih urinarnih infekcija i tako smanjiti kontraindikacije kao što je vaginalna kandidijaza.

 

Brusnica je jak antioksidans

Mnoga istraživanja in vitro i in vivo dokazuju kako je brusnica biljka bogata mnogim antioksidansima, zbog kojih joj se i pripisuju pozitivni efekti, uz onaj najpoznatiji vezan za urinarne infekcije. Već spomenuti fenolski glikozidi i antocijani štite od pojačanog efekta lipoprotein oksidaze. Flavonoidi i organske kiseline smanjuju oksidaciju LDL-a što se najviše odražava na kardiovaskularni sistem. Pozitivno deluje i na metabolizam i imunološki sistem zbog visoke doze antioksidansa.

 

Čaj i sok od brusnice

Za čaj se najčešće koristi list brusnice, ali se može naći i mešavina lista i ploda. Čaj od lista brusnice ima u prvom redu uroantiseptička svojstva, zbog veće koncentracije fenolskih glikozida. Čaj od brusnice sadrži manju koncentraciju tanina pa ga mogu koristiti i deca, ne mlađa od 12 godina. Čaj se priprema tako što se jedna čajna kašičica prelije s 2,5 dl proključale vode, ostavi se poklopljeno do 15 minuta, zatim se procedi i pije do tri puta dnevno.

Već više od 30 godina proučava se inhibitorski učinak soka od brusnice na prianjanje bakterija u svrhu potencijalne primene u liječenju oboljenja mokraćnih puteva. Oprez je potreban kod osoba koje imaju predispoziciju za razvoj kamenca, veće količine soka mogu imati za posledicu laksativni efekat. Oprez je, naravno, potreban i za dijabetičare. Najbolje je pripremiti svež sok od plodova brusnice, tako da se dobro oprane i probrane zrele bobice izmiksaju i doda im se mala količina vode. Važno je da kupljeni sokovi od brusnice sadrže što više ploda brusnice i što manje šećera.

 

Brusnica u trudnoći

Trudnicama u prvim nedeljama i dojiljama se ne preporučuje čaj od listova brusnice, jer sadrži supstance koje izazivaju tonus materice, povećan je rizik od krvarenja. Mnoga istraživanja pokazala su da je čaj od ploda i lista neškodljiv za upotrebu kod trudnica ako se uzima pravilna doza i ne duže od 14 dana. Čaj je pogodan u poslednjem tromesečju za ublažavanje edema, kod prehlada i viroza, kao blagi analgetik, pomoć kod dispepsije, kod regulacije nivo šećera.

Zaključak

Pojam superhrana odnosi se na namirnice koje su bogate izuzetno velikom koncentracijom fitonutrijenata, aktivnim jedinjenjima u biljkama koja doprinose ljudskom zdravlju. Zbog svih navedenih lekovitih i nutritivnih svojstava brusnicu možemo svrstati u kategoriju superhrane. Proizvodi od brusnice su odličan dodatak ishrani za svakoga, pod uslovom da se uzimaju u pravilnom obliku i u primerenoj dozi.

 

Foto Pexels
Komentari
Loading...