Generic filters
Exact matches only

Borovi četnici šire alergiju po Srbiji (FOTO/VIDEO)

Borovi četnici: Koga taknu izađu mu plikovi, ko udahne dlaku preti mu astma!

U šumama Srbije postoje četiri vrste leptira čije gusenice izazivaju opasne alergije.

U Srbiji, kada se priča o insektima koji izazivaju alergije, obično se pomije kućna gamad, odnosno bubašvabe i stenice, ali i insekti poput komaraca, osa, pčela, stršljenova, krpelja…

Ali postoje četiri vrste koje se veoma retko pominju, a žive u šumama i na zelenim prostorima i mogu da budu veoma opasne.

To su žutotrba, gubar, hrastov četnik i, poslednjih godina, borov  četnik.

Radi se o leptirima od kojih su sve vrste, sem borovog četnika, autohtone i dugo naseljavaju neka područja u našoj zemlji.

Ali profesorka Šumarskog fakulteta Milka Glavendekić za 24sedam kaže da je poslednjih godina zbog klimatskih promena primećen borov četnik, koji je nova alergena vrsta u Srbiji.

S druge strane, hrastov četnik polako migrira sa juga zemlje na sever i javlja se kao opasni alergeni insekt u srednjoj Evropi.

– Njegove gusenice imaju alergene dlake, takozvane toksofore, koje izazivaju alergije kod ljudi i životinja. U tim dlačicama se nalazi kao jedna ampula u koju žlezde luče sekret, a zidovi te ampule su jako lomljivi. Kada čovek dodirne tu dlačicu, onda se „ampula“ slomi i izluči se taj sekret koji je toksičan. Najčešće promene koje nastaju kontaktom su u vidu dermatitisa, ili koprivnjače, crvenilo, otekline… Vrlo često se na tome sve završi – objašnjava profesorka.

Udisanje dlačica veoma opasno

308759 profimedia 0278628563 f
Profimedia ,Gusenice borovog četnika

Ipak, ona upozorava da kod vrsta kao što je borov četnik dlačice mogu da se udahnu, i onda je to veoma opasno.

– Dlačice kod borovog četnika su izuzetno sitne. Njihova gnezda možete naći na borovima, gde žive gusenice ove vrste. Ako neko dira gnezdo, dlačice lete vazduhom, i ako ih udahnete, mogu da se pojave simptomi astme. A kod osetljivih osoba može se čak pojaviti i anafilaktički šok – dodaje profesorka Glavendekić.

308758 profimedia 0098705924 orig
Profimedia, Gnezdo borovog četnika

Inače, ove vrste su dobile imena četnici zbog toga što se njihove gusenice kreću u četama, odnosno kolonama.

Svaka gusenica na kraju trbuha luči materije koje privlače druge jedinke, tako se iza najaktivnije jedinke nadovezuje „četa“ gusenica.

Najezda žutotrba bila u Novom Pazaru i Priboju

Glavendekićeva kaže da je jedna od poslednjih masovnih pojava alergene vrste žutotrbe bila u Novom Pazaru i Priboju od 2013. do 2016. godine.

– Kolege iz Šumske uprave u Novom Pazaru su mi ispričale da je jedna devojčica išla u školu kroz šumu gde je bila masovna pojava žutotrbe. Ona je imala jako tešku zdravstvenu sliku, jer je došlo i do kožnog osipa i do udisanja, a simptomi slični astmi su se pojavili, pa je njeno zdravlje bilo ugroženo – ispričala je profesorka.

308764 profimedia 0309142040 orig
Profimedia, Žutotrba

Ako je za utehu, tri autohtone vrste alergenih leptira u Srbiji imaju i čitav niz prirodnih neprijatelja.

– Sve ove tri autohtone vrste, žutotrba, gubar i hrastov četnik, kod nas imaju čitav kompleks prirodnih neprijatelja koji ih prati. To su njihovi predatori, parazitoidi i patogeni mikroorganizmi koji izazivaju smrtnost gusenica. Ima i nekih vrsta ptica, mada te dlakave gusenice ptice često izbegavaju. Tako da svi oni umanjuju njihovu populaciju – dodaje profesorka.

Borov četnik primećen u Bujanovcu

Borov četnik je mediteranska vrsta, a u prethodnoj Jugoslaviji bio je rasprostranjen u Hercegovini, Dalmaciji i na crnogorskom primorju, a nađen je i u okolini Podgorice. Na Prokletijama i u okolini Peći nalažene su individue borovog četnika. Ali rađeno je jedno istraživanje gde je ustanovljeno da se ova vrsta proširila ka severu i većim nadmorskim visinama, odnosno svuda gde su joj prirodni uslovi to dozvolili.

Kada je reč o Srbiji, u periodu istraživanja od 2009. do 2012. ustanovljeno je da se borov četnik nalazi na području Bujanovca.

– Pitanje je da li je on migrirao 110 kilometara, koliko otprilike ima od Peći do Bujanovca, ili je došao iz Makedonije – kaže profesorka.

Srećom, kod nas je trenutno niska populacija ovih alergenih vrsta, ali profesorka naglašava da treba pratiti dešavanja u južnim delovima zemlje.

– Može se desiti da čovek brže prenese štetočine, recimo, putem sadnog materijala. To se desilo u Francuskoj. Ova vrsta koja je mediteranska se sada nalazi u gradu Orleanu, koji je na oko 100 kilometara od Pariza. Imate u samom gradu veliku populaciju borovog četnika, kog je čovek doneo sa sadnim materijalom – objasnila je Glavendekićeva.

Profesorka ne isključuje mogućnost da se ove vrste pojave i u blizini većih gradova, ali do sada se to nije masovnije dešavalo.

– Samo jednom sam u Lipovičkoj šumi ustanovila masovnu pojavu hrastovog četnika. Žutotrbu i hrastovog četnika možete naći u listopadnim šumama, ali to je manji broj jedinki.

Što se gradova tiče, zasada ne moramo da brinemo – kaže ona.

Profesorka Glavendekić dodaje da ne treba da se plašimo odlaska u šumu, mada je bilo primera u Francuskoj i Bugarskoj da je ljudima bilo zabranjeno da se šetaju šumama gde se pojavljivao veći broj ovih insekata.

– Vi i sada ako odete na more u Grčku ili Crnu Goru, možete da naiđete na insekte koji su alergeni, odnosno na borovog četnika. Naročito je veliki rizik na proleće, ali i krajem avgusta. Ovi insekti imaju takav životni ciklus da tokom leta lete leptiri, a oni organizmi koji izazivaju alergije su njihove larve, i tada se treba čuvati. Larve u jesen formiraju gusenična gnezda, u kojima prezimljavaju. Preporuka preduzećima koja upravljaju šumama gde se pojavi borov četnik je da u toku zime mehanički uklone grane na kojima su gnezda. To treba da rade obučeni radnici u specijalnim zaštitnim odelima i sa maskama koje prekrivaju sve delove tela. Najveći rizik od alergija bi bio negde u proleće, a opasnost nije samo po čoveka već i za životinje – kaže ona.

I sama profesorka Glavendekić dobila je alergiju prilikom istraživanja borovog četnika, nakon jedne situacije kada je imala kontakt sa njegovim gusenicama.

– Ako me ijedna dlačica dodirne, dobijem jak osip i odmah idem u dom zdravlja da dobijem injekciju antihistaminika. Naravno da antihistaminici pomažu, ali najbolja je zaštita ići u šumu sa dugim rukavima i što više pokriti telo, što je i preventiva za zaštitu od krpelja – izjavila je ona.

Jedna vrsta koja bi lako mogla da nam „dođe“ i zbog koje je i EU zabinuta, jeste sibirski prelac ili Dendrolimus sibiricus, koji je uočen u evropskom delu Ruske Federacije i povremeno izaziva veće štete na raznim četinarskim vrstama drveća.

– To je isto vrsta koja izaziva reakcije na koži. Takođe su u pitanju dlačice koje nose gusenice, a koje kontaktom i udisanjem mogu da izazovu razne sistemske reakcije – izjavila je profesorka.

Foto Pexels
Autor/Izvor 24sedam
Komentari
Loading...