Popodnevni san osvežava pamćenje i pomaže da bolje pamtimo kad se probudimo, a takođe povećava i moć opažanja, sposobnost da se kreativno ispoljimo i da trezvenije donosimo odluke.
Dodatno spavanje smanjuje i mogućnost od pojave srčanih oboljenja i to za 37 procenata.
Pravo vreme za popodnevno spavanje je posle ručka.
Kad dođete s posla, umorni ste, a kad jedete, pospanost se povećava, jer sva preostala energija odlazi na varenje. Dakle, spavanje posle ručka uopšte nije loša navika, nego prirodna i zdrava potreba organizma.
Takođe, popodnevni san neće poremetiti noćno spavanje, ako vam preostane još oko pet sati budnog stanja (ako spavate od 17 do 19 h, oko ponoći ćete opet moći da zaspite).
Koliko treba da traje popodnevno spavanje
Sat vremena sna bi trebalo da vas osveži toliko da budete budni i aktivni narednih deset sati. Naravno, to je individualno i može vam prijati i dva ili tri sata sna, kao i samo pola sata spavanja. Isprobajte i utvrdite koliko spavanja vama najviše odgovara – a to je ono vreme posle kojeg ćete se lako rasaniti i nastaviti sa dnevnim aktivnostima, a da se ne osećate ošamućeno.
Dovoljno je i da se samo ispružite
Ako vam teško ide popodnevno spavanje, a osećate umor i potrebu da se opustite, dovoljno je da samo to i uradite – lezite, opustite telo, pustite misli da lutaju, ili primenite neki oblik meditacije i vizualizacije. Samo ležanje i opuštanje sniziće krvni pritisak i pomoći da se posle toga bolje koncentrišete.
Nedostatak sna goji
Ako ste čuli da ćete se ugojiti ako spavate posle ručka i da je bolje da idete u šetnju nego da legnete, istina je sledeća – goji vas nedostatak sna, a ne spavanje.
Umoran organizam traži energiju i mi posežemo za hranom, nesvesno jedući više nego što je potrebno, kako bismo obnovili energetske zalihe. I to obično žudimo za slatkišima i grickalicama, hranom bogatom ugljenim hidratima.
Ako spavate popodne, smanjiće vam se želja za hranom koja goji, a bićete spremniji i da se u večernjim časovima bavite nekom fizičkom aktivnošću.