Beba se budi tokom noći – Šta da radimo?

270

Roditelji dovode šestomesečnu bebu na redovni sistematski pregled. On je lepo raste i razvoj je u skladu sa očekivanjima za uzrast. Roditelji se žale da beba ne spava dobro.

Pomozite-bebi-da-bolje-spava-

Naknadnim ispitivanjem ustanovila sam da se od rođenja hrani majčinim mlekom i dohranjuje na bočicu mlečnom formulom i da uvek zaspi pre nego što se stavi u krevetac, bez obzira da li je reč o dnevnom ili noćnom spavanju. Ponekad majka zaspi sa bebom na krevetu. Kada se beba probudi roditelji odu do njenog krevetića, obično je ponovo nahrane (na dojci ili na bočicu) i opet, nakon što zaspi, spuste je u krevetić. Beba spava najduže 2-4 sati u ”bloku”.
Na pregledu to je spokojno, veselo muško odojče, veoma napredno, koje nema izgled bolesnika.

KAKO POMOĆI OVIM NEISPAVANiM RODITELJIMA?

Beba uzrasta 6 meseci trebalo bi da ima već formiranu naviku noćnog spavanja po 6-8 sati ”u bloku”. Ovde je potrebno izmeniti pogrešno formiranu naviku uspavljivanja. Budući da su roditelji noću veoma umorni, sa promenom navike bi trebalo početi kod dnevnog spavanja, kada su manje umorni. Majci se savetuje da nastavi sa dojenjem koliko god je to moguće. Beba koja doji budi se nešto češće od bebe koja je na ishrani mlečnom formulom. Potrebno je da se beba nahrani i da se zatim vrati u postelji dok je pospana, ali dok je JOŠ UVEK budna.

Beba treba da se nauči samoregulaciji uspavljivanja, koja je privremeno ”izgubljena” pogrešnim načinom uspavljivanja. Spuštajući bebu u postelju tek nakon što je zaspala na dojci (ili sa bočicom u ustima) mi podstičemo njena očekivanja da će majka uvek biti prisutna kad god treba da zaspi. Kada se tokom noći probudi, beba će plakati, roditelji će doći i na taj način će se navika da roditelji moraju biti prisutni – ukoreniti još jače. Beba želi da spava samo u prisustvu roditelja. Ovo stanje se zove ”utrenirano noćno buđenje” .

Roditelji treba da spuste bebu u njen krevetić kada je pospana, ali budna. Deca treba da spavaju u svom krevetu samostalno bez udruženog spavača – majke ili oca. Naravno, treba da joj stavite na znanje da nije sama i da ste vi tu. Ali ne i da spavate zajedno. Ako vam zaspi na rukama – to je ”spavanje zajedno”. Učenjem na samostalno spavanje u krevetiću dete formira obrazac spavanja u okruženju koje mu je poznato i koje za to služi (njegov krevetac) i kada se noću probudi u svom krevetcu, prepoznaće ga kao mesto gde se spava i spontano će utonuti u san ponovo, ne dozivajući vas plačem. Roditelji treba da razumeju da je san fiziološki proces i da ne mogu da kontrolišu KADA će dete spavati, ali da mogu da utiču na okruženje i okolnosti u kojima će spavati. Porodice sa doslednom rutinom odlaska na spavanje imaju manje problema i ”borbe” sa bebama i malom decom.

Dete u tim okolnostima ima kontrolu nad rutinom i zna unapred šta se očekuje i šta će dalje biti. Roditelji treba da postave jasna pravila te rutine – završeno je hranjenje, odlazak na nošu, kupanje, roditelj stavilja dete u krevet, dete zatim treba da spava. Ne bi trebalo da bude izlaska iz kreveta nakon toga zbog jela, televizije, računarskih igrica i slično. To vodi u borbu i pogađanje kao na pijaci. Ove navike se formiraju još kod odojčeta, onako kako je opisano. Omiljena igračka u krevetiću može da pomogne kod straha od odvajanja i može da uteši kod noćnog buđenja.

Ovi roditelji su poslušali savet. Nije sve išlo baš glatko, ali je na kraju urodilo plodom.

Imajte na umu da se loše navike jako lako formiraju, a veoma teško iskorenjuju i zato – prepoznajte ih na vreme.

pedijatar.rs

Komentari su zatvoreni..