Atopijski dermatitis je hronična (dugotrajna) bolest koja pogađa kožu. Reč “dermatitis” označava upalu kože. “Atopijski” se odnosi na grupu bolesti koje su nasledne (koje potiču iz porodice ) i često se pojavljuju s drugim bolestima, uključujući astmu, alergije uz visoku temperaturu, te atopijski dermatitis. Neurodermitis je pojava crvenila i suve kože, uz prisutan i jak svrab, povremeno i rane na zahvaćenim mestima, nastale usled češanja.
Crvenilo, vlaženje, stvaranje krasta na licu, na temenu, nogama i rukama i u pelenskoj regiji glavni su simptomi bolesti u prvih nekoliko meseci života. Atopijski dermatitis najčešće pogađa decu i mlade ljude, ali može nastaviti i u starijoj dobi. U većini slučajeva, postoje periodi kada je bolest pogoršana, nazvani egzerbacijski periodi ili plamteći periodi, iza kojih slede periodi kada se koža popravlja ili potpuno čisti, a to su remisijski periodi. U ranoj dobi najčešće se radi o alergiji na hranu koju deca uglavnom “prerastu” iako im koža često ostaje suva i osetljiva. Najčešće se radi o alergiji na agrume (naranče, mandarine, limun), konzervanse u hrenovkama, paštetama, suhomesnatim proizvodima, ponekad na svinjsko meso i prerađevine, čak i piletinu i belance jajeta češće nego žumance. Alergija (neurodermitis) može biti i na neke deterdžente koje koristite za pranje rublja, a posebno je izražena na omekšivače.
Atopijski dermatitis ima visoku učestalost. Oko 2% ukupne populacije boluje od atopijskog dermatitisa. To je bolest koja pogađa mlade, većina pacijenata su deca.
Faktori rizika
Izlaganjem nadražujućim sredstvima (deterdženti, omekšivači, sapuni…) može pogoršati simptome, kao što može i sušenje kože, izlaganje vodi, temperaturne promene i stres.
Znakovi i simptomi
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Najuobičajeniji simptomi su suva koža koja svrbi, kraste iza ušiju i osip na obrazima, rukama i nogama. Kod atopijskog dermatitisa važan faktor je koža koja svrbi (pruritus) jer češanje i trljanje pogoršavaju upalu kože karakterističnu za tu bolest. Način na koji atopijski dermatitis utiče na kožu može se razlikovati po raznim oblicima pruritusa i posledicnim kožnim infekcijama. Neki ljudi imaju crvenu, zagrejanu kožu jer je imuni sistem kože jako aktiviran. Kod drugih se razvija slepljena i paperjasta koža kao rezultat neprekidnog češanja i trljanja. Ovo stanje se naziva lihenifikacija.
Kod nekih ljudi razvijaju se na koži pege ili male izdignute kvrge. Kada se pege češu, mogu se otvoriti (ekskorijacije) i postati krastave i inficirane. Ova stanja takođe se mogu naći kod ljudi bez atopijskog dermatitisa ili kod onih sa drugim tipovima kožnih poremećaja. Atopijski dermatitis takođe može pogoditi kožu oko očiju, kapke, obrve i trepavice. Češanje i trljanje područja oko očiju može prouzrokovati promenu izgleda kože. Neki ljudi s atopijskim dermatitisom razviju dodatni sloj kože koji se zove atopijski nabor ili Dennie-Morgannov nabor. Kod drugih ljudi postoji hiperpigmentacija kapaka što znači da koža na njihovim kapcima potamni od upale ili visoke temperature (alergijski sjaj). Šarene obrve i trepavice takođe su rezultat grebanja i trljanja.
Koža osobe s atopijskim dermatitisom gubi previše vlage iz epidermalnog sloja koža postaje jako suva, a odbrambena sposobnost je smanjena. Dodatno, pacijentova koža je jako osetljiva na pojavu infekcija, kao što su stafilokokne i streptokokne kožne infekcije i bradavice, herpes simplex, te molluscum contagiosum (kožni poremećaj uzrokovan virusima).
Dijagnostički postupak
Dijagnoza se prvenstveno temelji na pojavama na koži. Lekar treba pregledati rane da bi odbacio druge moguće uzroke. Može se učiniti biopsija oštećenja kože, ali nije uvek potrebna da bi se postavila dijagnoza. Osetljivost je genetska, ali poremećaji su izazvani raznim poremećajima iz okoline. Bolesnici imaju često povišen nivo eozinofila i alergijskih protitela IgE, ali razlog tome je nepoznat.
Lečenje
Konsultujte se sa svojim lekarom oko dijagnoze atopijskog dermatitisa jer može biti teško razlikovati ga od drugih kožnih poremećaja. Lečenje treba voditi lekar.
Cilj lečenja je smanjiti i ukloniti simptome. Lečenje može varirati zavisno od pojave (stepena) rana (akutne rane koje cure, suve ugrejane rane, ili hronične suve slepljene rane) jer se svaka leči različito.
Dečji ekcem obično postaje blaži s godinama i često nestaje nakon 3 ili 4 godine. Atopijski dermatitis često se uspešno leči kod kuće. Lečenje je osmišljeno na temelju hronične prirode bolesti. Bilo šta što pogoršava simptome treba izbegavati kad god je to moguće, uključujuću bilo koje alergene u hrani i nadražujuća sredstva iz okoline kao što su vuna i sintetika. Suva koža često pogoršava stanje, tako da kupanje i korišćenje sapuna treba biti smanjeno.
Promene temperature i stres mogu uzrokovati znojenje i promene u krvnim sudovima u koži, što takođe pogoršava stanje. Ako izbegavanje nadražujućih sredstava ne smanji simptome, lečenje se može primeniti na lokalizovana područja kože (topično). Lokalizovano lečenje rana koje cure može uključivati umirujuće losione, blage sapune ili mokre obloge. Blagi losioni protiv svraba ili topični steroidi (kortikosteroidi male topične snage) mogu umiriti manje akutna područja ili osušiti ljuskaste rane. Hronična slepljena područja mogu se lečiti uljima ili kremama koje sadrže katranske sastojke, topične steroide, sastojke koji podmazuju ili omekšavaju kožu, ili druge sastojke. Kortikosteroidi za sistemsku primenu mogu se prepisati za smanjenje upale u nekim teškim slučajevima.
Ako primetite da se stanje nakon konzumiranja neke hrane pogoršalo ukinite tu namirnicu na neko vreme, pa ponovo uvedite nakon nekoliko nedelja. Ako je pogoršanje nastalo kao nadražaj na deterdžente, ispirati rublje dva puta da se bolje ispere deterdžent, a svakako izbegavati omekšivač kod pranja dečije garderobe.
Prevencija
Specifična prevencija ne postoji. Moguće je:
- Sprečiti grebanje ili trljanje kad god je to moguće
- Zaštiti kožu od preterane vlage, nadražujućih sredstava, odeće od veštačkih materijala
- Zadržavajte hladnu, stabilnu temperaturu i stalan stepen vlage
- Ograničite izlaganje prašini, duvanskom dimu, perju i životinjskoj dlaci
- Prepoznajte i ograničite emocionalni stres
Leto je godišnje doba kad ima puno sunca koje pomaže ovim bolesnicima, posebno koristi more, a i promene vazduha. Svaka promena klime, odlazak na more ili planine čine dobro ovim bolesnicima. Što se tiče održavanja kože uglavnom se tuširajte. U kadu kod kupanja nemojte stavljati penu ili šampon jer će to dodatno isušiti kožu. Dobro je u kadicu za kupanje staviti samo par kapi maslinovog ulja što će koži dati potrebnu masnoću i elastičnost. Kožu mažite preporučenim kremama. Svakako kupujte pamučnu odeću jer promene na koži jako svrbe.
[dfads params=’groups=455&limit=1&orderby=random’]