Anksioznost – Kako Sprečiti Ovaj Poremećaj (VIDEO)

Anksioznost je poremećaj koji se može opisati kao stanje strepnje, zabrinutosti, straha, nemira,  I nervoze u vezi nečega što može imati neizvesan ishod. Predstavlja jednu od osnovnih emocija i uglavnom se terminološki izjednačava sa strahom.

 

Nezavisno od našeg racia, svaki put kada postoji registrovana stvarna ili imaginarna  opasnost, aktivira se mehanizma „bori se ili beži“. Ovaj mehanizam smo nasledili od naših davnih predaka koji su stotinama hiljada godina preživljavali upravo zahvaljujući sposobnosti da iz jednog stanja mira i opuštenosti pređu u drugo, borbeno. Inače ,anksiozni i depresivni poremećaji predstavljaju najčešće psihijatrijske poremećaje u današnjoj, modernoj populaciji.  Anksioznost može biti  ispoljena kroz fobije (strah od visine, zatvorenog prostora..), napade panike, kroz generalizovanu anksioznost (preterana briga), zdravstvenu anksioznost (stah od bolesti i smrti), zatim opsesivno – kompulzivni poremećaj (osoba ponavlja određeni ritual jer veruje da će je zaštiti), psihomatske tegobe (problemi sa varenjem, glavobolje, povišen holesterol, krvni pritisak..), pa i seksualne probleme (smanjen libido, bezvoljnost,…).

Stručnjaci ukazuju na to da se ovaj poremećaj javlja kod onih ljudi koji imaju nisku toleranciju na neizvesnost. Naime, neizvesnost je stresna, a od te neizvesnosti se branimo brigom. To radimo jer imamo uverenje da ako brinemo da imamo kontrolu nad situacijom, što je zapravo pogrešno. Praksa je takođe pokazala da  kod većine osoba koje boluju od neke  dugotrajne organske   bolesti, prateći poremećaj je anksioznost i depresija.  Pored medicinskih bolesti, kao sledeći najčešći uzroci anksioznosti se navode:

genetika (30-40%),
porodična sredina i
individualni sredinski uticaj (stresni događaj, traume, socijalna izolovanost itd.).

Šta je anksioznost, zapravo?

Ansioznost se često poistevećuje sa osećanjem straha. Suštinski, to jeste tačno, medjutim, ono što razlikuje  ove dve emocije je to što termin strah koristimo kada se radi o proceni da nam se opasnost dešava u ovom trenutku, dok anksioznost koristimo kada imamo očekivanje da će se ta opasnost desiti u budućnosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Velika briga i strepnja u vezi brojnih aspekata života, koja traje 6 meseci ili duže, može biti pokazatelj ovog poremećaja. Briga je prenaglašena, trajna i učestala, i može se javiti i bez povoda.

Nepatološka anksioznost

Anksioznost je u ovom slučaju manje naglašena i traje kraće. Ne ometa u velikoj meri psihosocijalno funkcionisanje i osoba ne provodi vreme tako što traži razlog da brine.  Dakle, nepatološka anksioznost se drži pod kontrolom, tj. može da se prekine i odloži kada su na redu važnije stvari.

Socijalna anksioznost

Socijalne fobije su poremećaji koji se karakterišu iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija. Osobe s ovim poremećajem se plaše svih situacija u kojima ih drugi mogu gledati i uvrediti. Radi se naprimer o strahu od nastupa, pri čemu su simptomi mnogo jače izraženi nego kad je reč o normalnoj tremi pred nastup. Socijalne fobije obično se javljaju nakon puberteta, a vrhunac dostižu u periodu između 20. i 35. godine života.

Prema bihevioralnim hipotezama fobijski simptomi se karakterišu kao „strah od negativne evaluacije“ i „predrasuda da će drugi ljudi biti prema njima preterano kritični“. Psihodinamska istraživanja upućuju na ulogu odbacujućih roditelja, pre svega majki, bilo da su deca bila zapostavljena ili prezaštićena, dok biološke teorije objašnjavaju nastanak socijalnih fobija poremećajem u funkciji neurotransmiterskih receptora u mozgu. Socijalna anksioznost može da se izleci i najbolje se prevazilazi u psihoterapijskom procesu.

Hronična anksionznost

Generalizovani anksiozni poremećaj se karakteriše hroničnom  i iracionalnom patološkom zabrinutošću i strepnjom vezanom za svakodnevne i uobičajene aktivnosti. Obolele osobe uvek očekuju najgori mogući ishod neke situacije,  prekomerno brinu o zdravlju, novcu, porodici ili poslu.Zabrinutost je dominantno usmerena na druge, njima posebno važne osobe, napr. deca, roditelji, partner. Stalna strahovanja dovode vremenom do hronične iscrpljenosti, a to dalje vodi promeni u radu unutrašnjih organa. Mogu biti prisutni brojni vegetativni simptomi (ubrzan rad srca, ubrzano i plitko disanje, nesvestice, trnjenje, znojenje i slično), ali i simptomatologija vezana za  gastrointestinalni trakt („nervoza želuca“,  muka), znojenje i topli talasi.

Dakle,karakteristično za generalizovani anksiozni poremećaj je da kod njega dominiraju simptomi i psihičke i telesne napetosti.  Kod psihičke napetosti  radi se o tegobama poput uznemirenosti, razdražljivosti, teškoćama u koncentraciji i fokusiranju pažnje, lošeg spavanja , pamćenja i slično. Poremećaj uspavljivanja je uslovljen i brojnim strašljivim mislima koje naviru kada osoba pokuša da zaspi. Ove tegobe nastaju zbog dugotrajne strepnje koja pojačava tz. „budnost“ centralnog nervnog sistema, što dalje dovodi do prenadraženosti  i do navedenih tegoba. Simptomi telesne napetosti se najčešće odnose na zategnutost, trzanje, treperenje i grčeve u mišićima što je povremeno praćeno i bolovima u odredjenim delovima tela (najčešće su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima).

Posledične tz. „tenzione glavobolje“ su obično locirane u potiljačnom i vratnom predelu, u vidu obruča ili difuzno „po celoj glavi“ i doživljavamo ih kao pritisak ili stezanje. Česte su žalbe na „igranje mišića“ i „knedlu u grlu“ uz teškoće u gutanju i drhtanje. Ovakvo stanje je posledica dugotrajne zategnutosti mišića koja nastaje u sklopu odrambenog odgovora na opasnost. Vrlo često uzrok  anksioznosti mogu biti  i neke medicinske bolesti, pa je poželjno  otići na detaljan medicinski pregled.

Naime, neke od bolesti koje prate i pospešuju ovakav tip ponašanja i reakcija su:

*Hipertireoidizam
*Srčane bolesti
*Kancer nadbubrežne žlezde
*Korišćenje stimulanasa (kofein, amfetamin, efedrin)
*Apstinencijalni sindrom.

Anksioznost – Simptomi

Najčešći  telesni simptomi anksioznosti su: drhtanje, grčenje, osećaj treperenja,bolovi u leđima, glavobolja,mišićna napetost.plitak udah, hiperventilacija, umor, parestezija i otežano gutanje.

Hiperaktivnost vegetativnog nervnog sistema:
-Bledo ili crveno lice
-Tahikardija
-Znojenje
-Hladne ruke
-Dijareja
-Suva usta
-Učestalo mokrenje

Osim telesnih, prisutni su  i psihološki simptomi anksioznosti, a to su :

  • Osećaj uplašenosti
  • Otežano koncentrisanje
  • Nesanica
  • Hipervigilitet (značajno aktivnija pažnja)
  • Smanjen libido
  • Trema
  • „Knedla u grlu“ i nervoza želuca.

Kako pobediti anksioznost

Praksa je pokazala da svakodnevno uzimanje kompleksa B vitamina može  pomoći organizmu da se izbori sa stresom. Takođe, saveznici u borbi protiv anksioznosti mogu biti i medititacija i  pravilno disanje, fokusiranje na se na sadšnjost, bavljenje sportom, hobijima ili  nekim drugim aktivnostima  koje vam  prijaju. (opuštanje uz muziku, joga, lagana šetnja, druženje sa dragim ljudima,…)  Smanjite unos napitaka koji u sebi imaju visoku koncentraciju kofeina (kafa, zeleni i crni čaj, koka kola) a povećajte unos prirodnih, hladno cedjenih sokova od voća, povrća, konzumirajte sok od mladih izdanaka spelte,  koprive, i sl.

Ukoliko je u pitanju već generalizovani anksiozni poremećaj odgovarajući medikamenti, koje propisuje psihijatar, mogu pomoći osobi da se stabilizije i vrati svoj život u ravnotežu. Pored lekova za anksioznost, redovne seanse kod psihologa i psihoterapeuta mogu biti od velike pomoći.

Nemojte biti konstantno zabrinuti,već budite realni i svesni svog problema,  i preduzmite akcije kako biste ga rešili. U suprotnom propustitićete mogućnost da maksimalno živite svoj život punim plućima.

Prirodni lek za anksioznost

Od davnina je poznato da se u prirodi mogu pronaći lekovi za mnoge bolesti, pa tako su i za problem depresije i anksioznosti, naši preci su koristili biljne čajeve i tinkture na bazi lekovitih trava kao što su matičnjak, kamilica, valerijana itd.  Biljke bogate kompleksom B vitamina kao što je napr mlada spelta, izuzetno blagotvorno deluje na naš nervni sistem.  Redovnom konzumacijom hladno cedjenog soka od speltinih izdanaka, vidno ćete ojačati ceo imuni sistem, osećate se mnogo snažnije  i jače, i sa mnogo više energije i elana.

Uz njegovu pomoć, jača i  nervni sistem, stimuliše se lučenje hormona dobrog raspoloženja, pomažući da se ojača um, volja i telo, i da se oduprete negativnim mislima i napadima panike.  Pored hladno cedjenog soka od spelte, I sok od mlade koprive jačaće vašu krv, biće vam saveznik u borbi protiv alergija i mnogih drugih bolesti. Uz dobre životne navike i zdraviju ishranu uneće vam novu životnu vedrinu, dobro raspoloženje, jak imunitet, i dobro zdravlje. A dobro fizičko zdravlje je osnova za mentalno zdravlje.

SOK OD SPELTE- PORUČI +381 69 2381965

Ostali saveti za anksioznost

Ukoliko se ne radi o hroničnom anksioznom poremećaju, postoje neke tehnike i metode koje vam mogu bitno popraviti raspoloženje, i otkloniti osećaj anksioznosti:

 Disanje – Kada smo anksiozni dišemo kratko i plitko, zato je dobro uspostaviti pravilno disanje,usmeravajem pažnja na to disanje, te  manje prostora ostaje da se misli o nečem drugom.
Potrudi se da izdisaj traje dva puta duže nego udisaj.

 3-3-3 pavilo – U problematičnim situacijama se može pribeći takozvanoj 3-3-3 vežbi. Pogledajte oko sebe i imenujte tri predmeta,tri zvuka koja čujete i na kraju pomerite  tri dela tela. Ovo će u velikoj meri preusmeriti pažnju sa potencijalne opasnosi na trenutak Sada i Ovde.

 Podrška prijatelja –Pozovite ili napišite poruku prijatelju ili članu porodice sa kojim imate otvoren odnos. Recite mu ili napišite šta vas trenutno muči, jer vam može pomoći da u tom procesu i sami jasnije sagledate situaciju u kojoj se nalazite.

Smanjite kofein i alkohol –Kofein je dobro poznat kao induktor anksioznosti. Konzumiranje alkohola, da  bi se opustili, deluje samo na kratke staze,  jer alkohol menja nivoe serotonina i drugih neurotransmitera u mozgu, što će pogoršati simptome kada dejstvo alkohola prođe.

Slušajte muziku – Sledeći put kada osetite da se nivo anksioznosti povećava, uzmite slušalice i prepustite se omiljenoj muzici. Slušanje muzike može imati veoma umirujući efekat na čitavo telo i um.

Zapisujete – Pisanjem  možemo na temeljniji  način da istražujemo  naša osećanja i procenimo da li smo u realnoj opasnosti, i šta je to što nas zapravo muči. Istraživanja pokazuju da je vođenje dnevnika zdrav način rešavanja negativnih osećaja i može pomoći u smanjenju stresa.

 Izmenite fokus – Napustite situaciju u kojoj se nalazite, pogledajte u drugom smeru, izađite iz sobe ili izađite napolje. Ova vežba se preporučuje onda kada je potrebno doneti neku važnu odluku.

Živite sada i ovde –Važno je razumeti da je anksioznost normalan deo života. To je nešto što svako doživljava. Međutim, kada anksioznost ometa svakodnevno funkcionisanje, postaje nezdrava.

Važno je da naučite da prihvatite činjenicu sa svi živimo u stresnom vremenu, i da je, baš zato  briga o zdravlju jako važna za očuvanje balansa. Okrenite se oko sebe, zagledajte se u krošnje drveća, uživajte u nijama zalazećeg sunca, zagrlite svoje najdraže,… i pokušate da živite lep, zdrav i kvalitetan život.

Zdravlje za sve!

Autor/Izvor Zdravlje za sve
Komentari
Loading...