Alergijski bronhioloalveolitis je zapaljenje plućnog parenhima koje nastaje usled senzibilizacije na antigene organske prašine životinjskog ili biljnog porekla.
Zapaljenski infiltrati su u zidovima alveola, intersticijumu i terminalnim bronhiolama. Alergijski bronhioloalveolitis je granulomsko oboljenje pluća. Poznat je u literaturi i kao hipersenzitivni pneumonitis ili ekstrinsički alergijski alveolitis.
Bolest nije česta i uglavnom obolevaju osobe neatopičari i nepušači. Češće se javlja kod genskih determinanti HLA B i HLA BW 40, kod kojih je autosenzibi- lizacija i inače češća. Za razliku od mnogih drugih granulomatoznih bolesti (sar- koidoza, kokcioidomikoza), imunopatološki proces je lokalizovan u plućima i nema sistemskih oštećenja. Antigeni materijal mora biti manji od 5 mikrona u pro- meru da bi mogao da dospe u alveole. Životno doba 1 pol nemaju značaja u nastanku bolesti.
Najčešći izazivači alergijskog bron- hioloalveolitisa su antigeni koji pripadaju bakterijama, gljivicama, životinjskim ekstraktima, biljnim derivatima i lekovima.
U osnovi alergijskog bronhioloalveoliti- sa su mehanizmi humoralnog imuniteta (reakcija imunskih kompleksa) i mehanizmi ćelijskog imuniteta (granulomatozna hipersenzitivna reakcija).
Javlja se u akutnom, subakutnom i hroničnom obliku.
Akutni oblik
Nastaje u uslovima masivne izloženosti antigenu, ali povremene. Manifestuje se povišenom temperaturom tela, jezom, drhtavicom, suvim kašljem, koji počinju 4 do 6 sali posle izlaganja antigenu, Što predstavlja kasni tip imunske reakcije, poznat kao Artusova (Arthus) reakcija. Na plućima se čuju redak niskotonski vizing i kasnoinspirijumski pukoti.
U laboratorijskom nalazu je periferna neutrofilija, bez eozinofilije, s povišenim nivoom imunoglobulina G, uključujući antigen-specifični imunoglobulin G.
Radiografske nenormalnosti razvijaju se s ponavljanim izlaganjima antigenu i obično su u skladu s težinom kliničke slike. Uočavaju se difuzna mesta manje prozračnosti koja prelaze u fina nodulusna ili retikulonodulusna zasenčenja. Ovakve promene mogu biti potpuno reverzibilne ako traju manje od jedne godine. U slučaju da rutinski snimak pluća pokazuje minimalne promene ili da je nalaz normalan, visokorezolutna kompjuterizovana tomografija ima veću osetljivost i specifičnost u otkrivanju plućnih promena.
Vitalni kapacitet je smanjen, ventilacio- no-perfuzioni odnos poremećen, difuzija smanjena s hipoksemijom.
Lečenje
Izbegavanje antigena:
Ako je moguće, izbegavati udisanje uzročnog antigena, što je najvažnija mera u sprečavanju pojave bolesti, posebno u akutnom obliku.
Bronhodilatacijski lekovi:
Koriste se za sprečavanje astmatičnih napada.
Glikokortikoidna terapija:
Indikovana je ukoliko se udisanje uzročnog alergena ne može izbeći, kao i kada su simptomi i znaci bolesti izraženi i prolongirani. Primena dovodi do smanjenja simptoma i znakova i funkcionih nenormalnosti i verovatno smanjuje tkivna oštećenja. Savetuje se peroralna primena glikokortikoidnih lekova, jer inhalaciona primena ne daje povoljna dejstva.
Napomena
Ukoliko se antigen izbegne i glikokortikoidna terapija bude primenjena pre nastanka ireparabilnih oštećenja tkiva, prognoza je odlična. Nažalost, bolesnik s hroničnim oblikom bolesti, s plućnom fibrozom i pratećom insuficijencijom ventilacije pluća, često dolazi na pregled po prvi put kada se od terapije ne može očekivati mnogo.
Drugima se dopalo i ovo:
- Prednosti koje dobijate korišćenjem aloje
- Crna rotkva i med protiv suvog kašlja i bronhitisa
- Lekovite strane đumbira- Recepti
- Hematurija-Simptomi i lečenje
- Namirnica koja super reguliše holesterol