Rizik od razvoja depresije pretstavlja i to da li su neke osobe bile izložene optužbama psihološke ili socijalne prirode,
Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, međutim ona pretstavlja mnogo više od obične tuge.
Nekada je čovek neraspoložen i to traje relativno kratko i to nije depresija. Postoje periodi života kada je čovek tužan, zbog nekog gubitka, smrti rođaka, prijatelja ili je pretrpeo materjalni ili emocionalni gubitak, ta tuga traje kratko i lagano slabi. To takođe nije depresija.
Ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku ili ako tuga ne prestaje ili se ponovo vraća, ako je čoveku teško da radi, da se druži, da spava, ne može više da se raduje životu, onda to više nije obično neraspoloženje , već je to depresija.
Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.
Depresija je stanje koje traje više od dve nedelje.
Depresija se često javlja kod osoba koje su imale bolna iskustva ili doživele degradaciju, poniženje ili sramotu ili su doživele neki gubitak.
Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu, loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi i osećanja bespomoćnosti i beznađa su tipični za depresiju.
Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju.
Rizik od razvoja depresije pretstavlja i to da li su neke osobe bile izložene optužbama psihološke ili socijalne prirode, kao što su iskustvo izdaje, prevare i laži.
Veliki rizik za nastanak depresije nekada predstavlja i nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline. Nasledni faktor takođe igra veoma važnu ulogu u pojavi depresije.
Biološki faktori mogu takođe da doprinose da se pojavi depresija, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime.
Da biste utvrdili da li ste depresivni i koliko ste depresivni, vaš lekar će vam postavljati pitanja o vašim osećanjima, njihovom nastanku i razvoju ali i kako i da li uopšte možete da izađete na kraj sa njima.
Pomoću ovih pitanja, vaš lekar će sastaviti potpunu istoriju, kada je depresija počela, koliko dugo je trajala, koliko je teška, da li ste je imali pre i kako ste tada tretirani.
Lekar će vas pitati da li ste koristili alkohol ili droge, da li ste ikada razmišljali o smrti i samoubistvu, da li je neko u porodici imao depresiju i kako su oni tretirani.
Procena će takođe uključiti ispitivanje vašeg psihičkog stanje da se utvrdi način na koji razgovarate, kako razmišljate da li imate oslabljeno pamćenje i koncentraciju jer se to često javlja kod onih koji pate od depresije.
Glavni simptomi depresije su osećanje gubitka interesovanja i volje, energije i osećanje dugotrajnog i jakog umora.
Ostali simptomi su osećanje krivice, inferiorne misli, smanjeno samopouzdanje, suicidalne misli, teškoće sa koncentracijom, poremećaj psihomotorne aktivnosti (nemir, agitacija, uzbuđenje ili kočenje), poremećaj spavanja, gubitak apetita i mršavljenja.
Lek je u prirodi
Priroda nudi preparate za sebe, pa tako i za prve simptome depresije ili za one dane kada nam je teško, kada smo loše raspoloženi ili nam ništa ne ide. Donosimo vam tri moćne biljke iz prirode koje će učiniti da se dobro osećamo i da poboljšamo naše raspoloženje.
Ginkgo biloba
Ginkgo biloba utiče vrlo pozitivno na nervni sistem. Osobe koje su imale problem sa protokom krvi u mozgu, nakon redovne upotrebe ove biljke su imale sjajne rezultate.
Ginkgo biloba je najbolja biljka za lečenje depresije koja je nastala usled starenja moždanih ćelija. Takođe je mogu koristiti i mlađe osobe, jer pozitivno utiče na nervni sistem i podstiče bolje raspoloženje.
Žuti jasmin
Sam miris jasmina ima vrlo blagotvorno delovanje na nervni sistem. Pospešuje dobar san i dobro raspoloženje, zatim osećaj sreće i mira. On je jedan od najjačih prirodnih antidepresiva.
Možete ga koristiti u vidu ulja, ili možete staviti osušenu biljku u sobi i redovno mirisati. Ukoliko imate svežu, to je najbolji način da za kratko vreme podignete raspoloženje.
Lavanda
Još jedan prirodni antidepresiv je lavanda, koja deluje na nervni sistem tako što relaksira, a samim tim se telo oslobađa osećaj tuge i svih stanja depresije. Podstiče normalan san i dobro raspoloženje, a preporučujemo da koristite ulje lavande.
Osim toga, njen miris takođe ima pozitivan učinak, a možete praviti i čaj od sušene lavande.
Recept
Postoje brojni dokazi da limunada od kurkume i bibera popravlja raspoloženje i ubija depresiju.
Sastojci koji su potrebni za ovaj napitak za četiri čaše su sledeći: 4 šolje hladne vode, 2 kašičice kurkume u prahu, 4 kašičice javorovog sirupa ili meda, 1 limun ili limeta, 1 pomorandža i prstohvat crnog bibera.
Sve sastojke stavite u stakleni bokal i dobro izmešajte. Pijte sveže jer sok ne bi trebalo da stoji duže od jednog dana, a preporučuje se da ga držite u frižideru.
Dovoljna je i jedna čaša ovog soka dnevno da biste popravili raspoloženje, ojačali imunitet i očistili svoj organizam. Takođe, sok se preporučuje i onima koji žele da smršaju, jer topi kilograme ubrzavanjem metabolizma.