Zdravstvene prednosti pirinča

Foto: pixabay
5,410

Kako navodi Instituta za javno zdravlje Srbije u Srbiji je svako treće dete gojazno.

 

U poslednjih 20 godina procenat gojaznosti porastao je za 60 odsto. Oko 43 odsto dece svakodnevno konzumira slatkiše, dok manje od 20 odsto dece ima naviku da dnevno pojede po jednu voćku.

Zapadne zemlje imaju prilično drugačiju vrstu ishrane u odnosu na istočne zemlje. Ono što je u osnovi zajedničko za istočne zemlje, čija je stopa gojaznosti niska, jeste pirinač.

Istraživači sa “Doshisha Women’s College of Liberal Arts” u Kjotu, u Japanu odlučili su da bliže sagledaju globalnu razliku. Nedavno su svoja otkrića predstavili na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO2019) u Glazgovu u Velikoj Britaniji.

Da bi istražili ovako veliku procentualnu razliku u gojaznosti, naučnici su uzeli podatke iz raznih zemalja. Otkrili su da su zemlje u kojima su ljudi prosečno konzumirali najmanje 150 grama pirinča dnevno, imali značajno nižu stopu gojaznosti od zemalja u kojima su ljudi konzumirali manje od prosečne količine pirinča, oko 14 g dnevno.

Istraživači su pokušali da uzmu u obzir što više promenljivih faktora, uključujući prosečan nivo obrazovanja, stopu pušenja, ukupne potrošene kalorije, novac potrošen na zdravstvo, procenat stanovništva starijeg od 65 godina i bruto domaću proizvodnju po glavi stanovnika.

Svi ovi promenljivi faktori bile su značajno niži u zemljama čiji su stanovnici konzumirali najviše pirinča. Međutim, čak i nakon što su to analizirali, istraživači su otkrili da je pozitivan uticaj pirinča na gojaznost i dalje postojao.

Prema njihovim podacima, procenjuje se da bi porast od samo 50 grama pirinča po osobi dnevno, mogao da smanji globalnu gojaznost za jedan odsto. To je promena sa 650 miliona na 643,5 miliona odraslih.

Zapažena udruženja ukazuju na činjenicu da je stopa gojaznosti niska u zemljama koje jedu pirinač kao osnovnu hranu. Zbog toga, japanska hrana ili ishrana u azijskom stilu, zasnovana na pirinču, može pomoći u sprečavanju gojaznosti.

Vodeći istraživač profesor Tomoko Imai misli da su uzrok tome biljna vlakna koja stvaraju osećaj sitosti i samim tim sprećavaju prejedanje. Različite vrste pirinča imaju različite efekte na organizam.

Beli pirinač sadrži mnogo više vlakana nego manje obrađene vrste. Koliko vlakana neko konzumira može biti ključan faktor u riziku od gojaznosti.

Sa druge strane, integralni pirinač ima veliku nutritivnu vrednost.

On sadrži vitamine B1, B2, B3, B6, B12, minerale i proteine, zatim, monozasićene i polizasićene masti kao i biljna vlakna.

Samo jezgro pirinča sadrži složene ugljene hidrate i pozitivno utiče na metabolizam i probavu i stvara dugotrajan osećaj sitosti, što ukazuje na to da je pogodan za skidanje kilograma.

Ako bi takva jeftina, lako dostupna hrana kao što je pirinač mogla da igra i malu ulogu u borbi protiv gojaznosti, vredi pokušati.

Foto pixabay
Autor/Izvor kucnilekar

Komentari su zatvoreni..