Vrste gušavosti i nodusa

53

Kada organizmu nedostaje jod, štitasta žlezda nije u stanju da u dovoljnoj meri proizvodi hormone značajne za sve metaboličke procese. Štitasta žlezda pokušava da nadoknadi nedostatak tako što počinje da se uvećava. Posledično može doći do formiranja nodusa u tkivu od uvećanih ćelija štitaste žlezde.

guy

U faktore rizika spadaju:

  • Hormonalne promene tokom trudnoće, puberteta ili menopauze
  •   Zapaljenje štitaste žlezde (tireoiditis)
  •   Hipertireoidizam (pojačana aktivnost štitaste žlezde)
  •   Hipotireoidizam (smanjena sktivnost štitaste žlezde)
  • Bazedovljeva bolest, Hašimotov tireoiditis (auto-imuni poremećaj koji pogađa štitastu žlezdu)
  •   Određeni lekovi (npr. tireostatici, litijum)

Moguće posledice gušavosti i nodusa

Za gušavost i noduse moglo bi se reći da važi sledeće nepisano pravilo: što su veći, postoji veći rizik od uticaja na okolne organe. Obe pojave mogu da dovedu do pomeranja ili konstrikcije dušnika, cervikalnih (vratnih) krvnih sudova i/ili ezofagusa (jednjaka).

Tireoidni nodusi se dele na scintigrafski „hladne“ i „tople“ noduse. „Hladni“ nodusi ne remete funkciju štitaste žlezde — ipak, oni mogu da narastu i u retkim slučajevima postanu maligni. „Topli“ nodusi (takozvani „autonomni adenomi“) – koji mogu da proizvode tiroidne hormone u neutvrđenim količinama – su mnogo češća pojava. Po pravilu nisu nikada maligni ali mogu da dovedu do hipertireoidizma (pojačana aktivnost štitaste žlezde). Stoga, veoma je značajno identifikovati tip prisutnog nodusa kako bi se izbegli mogući rizici.

Na šta bi trebalo da obratite pažnju?

Dok štitasta žlezda normalno funkcioniše („eutireotična struma“), inicijalno neće postojati nikakve neugodnosti izazvane strumom nastalom nedostatkom joda ili štitastim nodusima. Uvećana struma ili nodus mogu izazvati sledeće simptome:

  •  Utisak pritiska („knedla“) u grlu
  •   Otežano gutanje/bol u toku gutanja
  •   Promuklost
  •   Hronični kašalj
  •   Otežano disanje kada je glava u određenom položaju
  •   Otežano disanje u stresnim situacijama
  •   Neprijatan osećaj „gušenja“ kada nosite kravate, rolke i sl.

Ukoliko se na uvećanje strume nadoveže i disfunkcija štitaste žlezde rezultujući simptomi ukazaće na mogući hipertiroidizam ili hipotiroidizam.

Ono što vam može pomoći

Lečenje strume i nodusa je efikasno, bez komplikacija i bezbolno. Fizički pregled (opipavanje oblasti zahvaćene strumom) predstavlja najjednostavniji način za određivanje veličine i konzistencije mutiranog tkiva štitaste žlezde. Ukoliko ste uočili ili napipali strumu/noduse na svojoj štitastoj žlezdi, trebalo bi da se obratite lekaru kako bi ustanovio precizniju dijagnozu.

Dijagnoza strume i nodusa

Nakon jednostavnog lekarskog pregleda sledi uzimanje krvi kako bi se utvrdilo da li postoji višak tireotropnog hormona (TSH) u krvotoku. Nivo ovog hormona ukazuje na to da li štitasta žlezda funkcioniše normalno ili ne. Da bi odredili trenutnu veličinu nodusa i/ili štitaste žlezde koristimo ultrazvučni pregled. Ovaj pregled je u potpunosti bezbolan i neuključuje izlaganje radijaciji.

Dodatne metode za otkrivanje nodusa su:

Scintigrafija štitaste žlezde

Ispitivanje koje je potrebno izvršiti za sve vrste nodusa koji su veći od 1cm u prečniku. Pacijentu se daje injekcija sa slabom radioaktivnom supstancom koja se akumulira u štitastoj žlezdi. Na monitoru gama-kamere može se videti da li je određeni nodus upio više ili manje ove supstance u odnosu na ostalo tkivo štitaste žlezde. Ukoliko određeni regioni štitaste žlezde zrače „toplim“ bojama kao što su crvena ili žuta, to ukazuje da se radi o toplom ili „vrućem“ nodusu. Ukoliko se radi o „hladnim“ bojama (plava ili ljubičasta), prisutan je hladni nodus.

Punkcija tankom iglom (biopsija)

Da bismo utvrdili da li se radi o malignom nodusu uzima se tkivo pomoću tanke igle.

Lečenje strume i nodusa

Ne zahteva svaki nodus lečenje. Zavisno od tipa i veličine (u nekim slučajevima), teško je predvideti njihov budući razvoj te ih treba redovno pratiti. Generalno, postoje tri različite opcije lečenja. Zavisno od stanja pacijenta određuje se odgovarajuća terapija nakon dobijanja rezultata svih ispitivanja. Cilj sve tri vrste tretmana jeste redukcija veličine štitaste žlezde i nodusa.

Lečenje lekovima

Za noduse koji nastaju kao posledica nedostatka joda koriste se tablete sa jodom kao efikasan način lečenja. Naročito u kombinaciji sa L-tiroksinom. Kada pored nodusa postoji i hipertiroidizam (na primer u slučaju „toplih“ nodusa), lečenje se dopunjava dodatnim lekovima.

Terapija radioaktivnim jodom

Radioaktivni jod se primenjuje jednokratno, u obliku kapsule ili tečnosti. Dospeva u štitastu žlezdu putem krvotoka, gde se skladišti – i izaziva skupljanje tkiva štitaste žlezde usled kratkodometne radijacije.

Operacija štitaste žlezde

Kada se otkrije maligno tkivo u štitastoj žlezdi ili ukoliko struma/nodusi usled svoje veličine postanu izuzetno neprijatni mogu se ukloniti hiruškim putem. Druga mogućnost jeste delimično ili kompletno uklanjanje štitaste žlezde hiruškim putem. Nakon ovakvog zahvata primenjuje se obavezno lečenje lekovima koje može da traje i čitavog života.

[dfads params=’groups=455&limit=1&orderby=random’]

Komentari su zatvoreni..