Vitamin A

52

Vitamin A je važan za:

a

  • stvaranje vidnog pigmenta (rodopsina) u oku,
  • razvoj epitelnog tkiva (tkivo koje pokriva površinu tela – koža i unutrašnjih organa, telesnih šupljina, izvodnih kanala i sl.),
  • kontrolu rasta,
  • prepisivanje gena,
  • imuni sistem,
  • razvoj embriona i razmnožavanje,
  • kosti,
  • kreiranje krvnih zrnaca.

Vitamin A je značajan i zbog njegovih antioksidacionih svojstava jer se vezuje za slobodne radikale.

Najbogatiji izvori vitamina A su:

  • jetra, tj. džigerica (govedina, svinjetina, piletina, ćuretina, riba) (6500 μg = 722%), uključujući i ulje iz jetre bakalara,
  • zelje od maslačka (1008 μg = 112%),
  • šargarepa (mrkva) (835 μg = 93%),
  • list brokolija (800 μg = 89%) – cvetovi brokolija imaju mnogo manje,
  • sladak krompir (709 μg = 79%),
  • maslac (684 μg = 76%),
  • kelj (681 μg = 76%),
  • spanać (469 μg = 52%),
  • bundeva (400 μg = 41%),
  • raštan (raštika) (333 μg = 37%),
  • Čedarski sir (Engleska) (265 μg = 29%),
  • dinja (169 μg = 19%),
  • jaje (140 μg = 16%),
  • kajsija (96 μg = 11%),
  • papaja (55 μg = 6%),
  • mango (38 μg = 4%),
  • grašak (38 μg = 4%),
  • brokoli (31 μg = 3%),
  • mleko (28 μg = 3%),

Količine vitamina A u 100 grama (g) odgovarajuće namirnice su date u mikrogramima (μg). Procenti su dobijeni u odnosu na preporučenu dnevnu količinu vitamina A za odraslog muškarca koja iznosi 900 μg dnevno.

Posledice smanjene količine vitamina A

Nedostatak vitamina A (hipovitaminoza) u organizmu se očituje u tzv. noćnom slepilu i raznim kožnim poremećajima. Noćno slepilo podrazumeva smanjenu sposobnost vida u mraku. Prilagođavanje vida na tamu je u stvari hemijski proces kreiranja vidnog pigmenta rodopsina, a za njega je neophodan vitamin A.

Do nedovoljne količine vitamina A u organizmu dolazi zbog nepravilne ishrane ili hroničnih bolesti usled kojih je smanjena apsorpcija masti u organizmu (vitamin A se topi u mastima i uljima).

Pošto je vitamin A topljiv u mastima, osobe koje su na dijeti i ne unose dovoljno masti su izložene većem riziku od nedostatka vitamina A.

Vitamin A je naročito važan za trudnice i dojilje radi normalnog razvoja ploda i deteta. Smanjeni unos vitamina A za vreme trudnoće se ne može nadoknaditi povećanim unosom posle porođaja. Pri ovome je naročito važno da se ima u vidu da unošenjem veće količine vitamina A od propisane (što je najčešće posledica uzimanja dodataka u ishrani bogatih vitaminom A) mogu uzrokovati oštećenja ploda. Zato treba biti oprezan, umeren i poštovati preporučene dnevne količine za vitamin A.

Rano odvajanje deteta od majčinog mleka može biti uzrok smanjene količine vitamina A kod odojčadi.

Na apsorpciju ovog vitamina u organizmu povoljno utiče cink (Zn). Jedno istraživanje sprovedeno u Africi je pokazalo da je zahvaljujući ishrani bogatijoj vitaminom A i cinkom opala smrtnost male dece od malarije.

Toksičnost veće količine vitamina A

Bitno je imati u vidu da, i pored velikog značaja koji vitamin A ima za organizam, njegovo prekomerno unošenje može izazvati ozbiljne probleme koji se manifestuju poremećajima na koži, kostima, zglobovima i u probavi.

Naročito je bitno da se sa prekomernim unosom ne pretera za vreme trudnoće jer može doći do oštećenja ploda.

Simptomi povećane količine vitamina A (hipervitaminoza) su:

  • ljuštenje kože (suva koža i sluzokoža),
  • lomljivost kostiju,
  • umor i nesanica,
  • mučnina i povraćanje,
  • anoreksija,
  • razdražljivost i promenjeno mentalno stanje,
  • zamagljeni vid,
  • gubitak kose,
  • bol i slabost u mišićima i predelu stomaka,
  • edemi (akumulacija tečnosti ispod kože),
  • žućkasta boja kože zbog višta β-karotena koji se ne može pretvoriti u vitamin A.

Do povišenih količina vitamina A u organizmu, najčešće dolazi kod dece zbog samoinicijativne terapije od strane roditelja i kod odraslih posle dugog lečenja kožnih bolesti (akne, psorijaze).

Dugotrajno konzumiranje vitamina A u količinama većim od preporučenih može dovesti do osteoporoze i preloma kuka. Vitamin A u povećanim količinama povećava krtost kostiju. Prema najnovijim istraživanjima, povišeni nivo vitamina A poništava pozitivno dejstvo vitamina D i K na kosti.

Toksične posledice prekomernog konzumiranja vitamina A posebno pogađaju fetus koji se razvija. Fetus je naročito podložan štetnom dejstvu vitamina A u periodu stvaranja organa (organogeneza). Ova štetna dejstva potiču samo od vitamina A koji je tzv. retinoidne forme (poput vitamina A iz džigerice). Karetonoidne forme ovog vitamina (kakva se nalazi u šargarepi) ne izazivaju ovakve simptome, osim ako se kombinuju sa dodacima u ishrani (tzv. suplementi) i u slučaju hroničnog alkoholizma. Naravno, uvek treba voditi računa da ukupan dnevni unos vitamina A u organizam, ne premaši preporučene dnevne količine.

Obilno unošenje β-karotena (beta-karotena koga ima u šargarepi) kod nekih vrsta dijeta može dovesti do karotenodermije, tj. obojenosti kože narandžasto-žuto bojom.

Dokazano je i da terapeutske doze vitamina A, koje se primaju zbog lečenja akni, remete aktivnost nervnih ćelija.

Toksičnost visokih nivoa vitamina A u organizmu i veoma uzak optimalan opseg vrednosti za nivo vitamina A u kojima on ima delotvorno dejstvo na čoveka, su glavni razlozi zbog kojih se ne proizvode preparati bazirani na vitaminu A.

Komentari su zatvoreni..