Virus se nije promenio”: Tvrde da su visoke temerature smanjile smrtnost od kovid-19

Foto: Pixabay
65,815

Smrtnost od kovida-19 znatno se smanjila dolaskom toplijih dana, pokazala je studija međunarodne grupe naučnika sačinjena u osam evropskih i 15 kineskih bolnica.

 

Hrvatski mikrobiolog profesor Gordan Lauc, jedan od članova te grupe koja je okupila 51 naučnika, kaže da je reč o velikoj studiji koja pokazuje sezonski učinak virusa SARS-CoV-2 u koju je uključeno 6.914 pacijenata hospitalizovanih zbog korona virusa i 37.187 osoba koje su samostalno prijavljivale simptome korone u Velikoj Britaniji.

“Praćen je individualni tok bolesti 6.914 hospitalizovanih pacijenata. U svim bolnicama je uočeno da se smrtnost znatno smanjila. Za to postoji više mogućih objašnjenja, ali istraživanje upućuje da je najverovatnije objašnjenje promena temperature, tj. dolazak proleća”, kaže Lauc i naglašava da se virus nije promenio, već je reč o delotvornosti koji je posledica uslova u kojima virus deluje na čoveka.

Foto: Pixabay

Objasnio je i da molekularni mehanizmi koji su podloga sezonske prirode respiratornih virusa uključuju dva ključna elementa: glikane i vlažnost vazduha.

“Problem u sezoni grejanja je što je relativna vlažnost vazduha u grejanim prostorima vrlo niska, što inaktivira našu mukoznu barijeru i omogućava virusima da se lakše šire”, kaže Lauc.

 

Prema njegovim rečima, čini se da je prestanak grejanja umanjio težinu simptoma u celoj Evropi, ali to nažalost znači da se virus zapravo nije promenio.

Zato bismo, ističe, početkom sezone grejanja mogli ponovo imati više teških oblika bolesti, rekao je Lauc za zagrebački Večerni list.

U sezoni grejanja bez dodatnog ovlaživanja vazduha, u grejanim prostorima relativna vlažnost vazduha može biti i ispod 20 odsto, što, kako kaže, isušuje našu mukoznu barijeru i onemogućava efikasno uklanjanje virusa, a to pogoduje progresiji bolesti.

Kako je naveo i na svojoj Fejsbuk stranici, u većem delu sveta trenutno je manje smrtnih slučajeva, a pao je i broj teških slučajeva, samo još nije jasno da li je smanjen broj teških slučajeva posledica sezone ili smanjenog broja infekcija zbog socijalnog distanciranja.

Lauc kaže i da osim uticaja na prenošenje virusa, toplo vreme može uticati i na sposobnost ljudi da se bore protiv virusa i tako spreče razvoj teškog oblika bolesti.

Ilustracija/Foto:senercanoz  /depositphotos
Ilustracija/Foto:senercanoz /depositphotos

Iako je to u ovom trenutku dobra vest, ističe Lauc, to nažalost znači da bi s povratkom zime mogao ponovo da nastupi teži “zimski” kovid-19.

“A, čini se da to upravo sada vidimo na južnoj hemisferi gde sada počinje zima i vidimo sve više teško obolelih”, naveo je prof. Lauc.

Nisu, međutim, ni naučnici jedinstveni. Prof. Stipan Jonjić, načelnik Zavoda za histologiju i embriologiju i šef Centra za proteomiku Medicinskog fakulteta Riječkog univerziteta, kaže da do sada još uvek nema čvrstih naučnih dokaza koji bi potkrepili tezu o sezonalnosti novog korona virusa.

“Nauka uvek traži potvrde, to je tako, ali se nikada nipošto ne bih svađao sa kolegama niti ih dovodio u pitanje, nikako”, rekao je i kao primer naveo Indiju, gde je, kaže, sada užasna situacija sa virusom, a veoma je toplo.

Dakle, ističe, ne vidi da je toplina tamo pomogla, odnosno da se pokazala sezonalnost virusa.

“Ali, možda grešim, to je moguće, naravno”, dozvoljava Jonjić.

Foto Pixabay
Autor/Izvor B92

Komentari su zatvoreni..